Nepotizam, ili bolje rečeno moderni realizam Negotina, Negotinske Krajine i Srbije. Na veliku žalost stručnost nije jedino bitna, nekada nije potrebno biti rođak, kum, prijatelj ili član partije da bi dobio posao. Potrebno je mnogo, mnogo, mnogo toga... 

Političke kampanje i urbane legende obećanja u kojima isplivaju heroji koji svoja obećanja, gotovo izvesno ne ispune. Pregršt mučenika koji hrle za članskom kartom partije ne bi li stupili u radni odnos a onda obično budu izigrani a njihovo mesto zauzme neko ko i nema određenu stručnu kvalifikaciju...Na to smo se već privikli.

Navikli smo i na to da u međuvremenu pojedinac naprasno odluči da završi fakultet i neke „visoke čkole“ ne bi li mu već rezervisano mesto bilo overeno i zapečaćeno!

Da li smo navikli na to da mladi ljudi nakon uspešno završenih studentskih muka dobije posao isključivo zbog svog uspeha? Teško je reći?!?

Osvrnimo se na prosvetu koja je već decenijama unazad glavno mesto za stacioniranje starijeg stručnog kadra! Ako se u obzir uzme i to da svake godine „izađe“ po jedna generacija učitelja, pedagoga i drugih zvanja , onda se postavlja pitanje ČEMU FAKULTET? Da li se trud, živci i novac studenata ulažu uzalud? Da li taj fakultet treba da postoji ako ima onih koji svoja mesta vešto „čuvaju“ i pored zrelih godina i ispunjenih uslova za odlazak u penziju? Da li je u interesu svih nas da imamo bezbroj učitelja, profesora, pedagoga, psihologa na birou a da u većini slučajeva oni nikada ne rade svoj posao? Da li su mesta u prosveti unapred nekome obećana? Šta je to što je glavni adut i glavna karakteristika kojom se vode oni koji raspisuju konkurse? Da li je možda članska karta političke partije preduslov za eventualni posao. Postavlja se i pitanje da li se ovakvim sistemom zapošljavanja omogućava pravilno funkcionisanje jedne od najbitnijih profesija (prosveta) u socijalnom smislu?

Učiteljice i nastavnice sa navršenih 60,5 godina i najmanje 15 godina staža moraće po sili zakona u penziju! Tako nalaže Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, a isto potvrđuju i u Ministarstvu prosvete. Da li će se to i poštovati i da li će se možda otvoriti mogućnost mladom stručnom kadru (nadamo se bez političkog uticaja) da svoje znanje prikaže u učionicama gde im je i mesto, ili će svojim diplomama nastaviti da mašu šalterima biroa za nezaposlene? Saznaćemo uskoro! Nadamo se da će parola „Završiš Pedagoški – Dobrodošao na biro!“ biti prošlost...

P.S. Pitanja na koja odgovore sigurno najbolje zna Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

• < Prethodna
• Sledeća >