To je život! Tumaranje svuda naokolo, gubljenje živaca, jurnjava za egzistencijom, čupanje kose i grickanje noktiju. Gledanje u zvezdu koja život znači i moljenje Svevišnjem. 

Glad za novcem, glad za nekim boljim danima, glad za situiranjem i sigurnošću. Sve sama trka za nečim. A onda kada dostigneš neke apetite i budeš delimično sit i zadovoljan svojim životom, shvatiš da ta hartija para nije toliko vredna. Za sreću je ipak potrebno mnogo manje para, ali za život nažalost nekad potrebno je mnogo mnogo više od novca koji poseduješ. 

Bolest ne bira! Ona jednostavno dođe i uglavnom se ne najavi. Podmuklo i tiho. Ne želim ni da pomislim koliko je dece bolesno, koliko ljudi pate i koliko košta sreća?!? U konfuznom sam stanju i ogorčen na novac, jer se njime može kupiti samo materijalna sreća. 

Ne! Dečko, danas novca moraš imati i za one dane kada ti sreća okrene leđa. Kako to? Lepo i jednostavno, potrebno ti je novca da ostaneš u životu, da se izlečiš! Hiljadu misli, još više dileme oko te do juče meni bezvredne hartije. 

Čitajući raznorazne novinske članke o vrednosti nečijih silikonskih tela, koja vrede više od jedne kuće uvideh da nekome para služi za baškarenje... ili jednostavno njima to život znači. Onda okreneš drugu stranu famoznih magazina i pogledaš čoveka koji novcem kupuje sebi novo srce, jer mu je želja da doživi 200 godina. Listaš tako magazine i gle čuda! Naslov za Ginisa! Njena zadnjica vredi milione dolara... Načitaš se kako neko ulaže u sebe velike svote novca i ne beše mi krivo i ne beše mi glupo... Nisam ljubomoran njena zadnjica njena stvar, njen novac još više je njena stvar, ali obuzme me tuga kada pročitah vapaj za pomoć na narednoj strani. 

„Svaki minut je ovom detetu bitan. Dobri ljudi pomozite! Cena operacije je 30.000 evra!“ 

Onda shvatih da ta bezvredna hartija ipak život znači! Nekome da se sprda i proklamuje svoje grudi! Nekome da promoviše zadnjicu, jer je to osnova novog zanimanja „starlete“. Neko pak želi da proživi dva veka! A nekome je ta prokleta hartija život... Ma ne! Nekome je ta hartija potrebna da nastavi da normalno živi, da ozdravi i da se smeje, da iskrenim pogledom pokaže ljubav i da bezbrižnim dečijim korakom zakorača u svet odraslih. Nekome je potrebna ta prljava hartija da „samo“ živi, da namigne svojim okicama i poigra se svojim igračkama. Da zagrli najboljeg druga i drugaricu, da se prvi put zaljubi, da se raduje i tuguje... 

Novac je nekom silikon, a nekome lek! Novac je hartija, a nekome od količine tog papira zavisi život!  

 http://eastside.rs/index.php/drustvo/932-pomozimo-da-mala-mina-iz-negotina-ozdravi

• < Prethodna
• Sledeća >