„U početku beše Reč.“

Još odavno je čovek shvatio važnost jezika i sporazumevanja sa drugim ljudiima, pa se jezici od vajkada smatraju jednim od najvećih ljudskih blaga na šta ukazuje i stara bugarska poslovica: „Što više jezika znaš, više vrediš.“. 

Nekada su strane jezike širili vojnici i trgovci, a danas su za to zaslužni škola, internet, televizija i drugi mediji. Kada se došlo do zaključka da je svetu potreban zajednički, međunarodni jezik, lingvisti su napravili veštački Esperanto, međutim  kako on nije uspeo u potpunosti da zaživi, engleski je uzeo primat kako globalni jezik.  Da bi se u današnje vreme išlo u korak sa tehnologijom i komunikacijom, a budući da je engleski u ovim sferama dominantan, činjenica je da je neophodno imati osnovno znanje ovog jezika, ali ne treba zanemariti značaj učenja i drugih stranih jezika. Kao primer uzmimo Evropsku Uniju koja ima 23 službena jezika, a uz engleski, nemački i francuski su radni jezici koje koristi Evropska komisija. Naime, po pravilu se od predsednika komisije očekuje da sva tri jezika tečno govori. 

Osim radi sporazumevanja, strane jezike je važno učiti i zbog ekonomske koristi. U današnje vreme pored informatičkih veština, neophodno je imati i znanje stranih jezika da bi se lakše došlo do posla. Takođe treba istaći da učenje i korišćenje stranog jezika doprinosi razvoju mozga, ali i kulturne svesti i tolerancije. Ljudi koji govore više jezika su bolje prihvaćeni, svstraniji i imaju šire poglede na svet.

Naravo da bi se mogao učiti strani jezik, neophodno je poznavati i negovati svoj maternji, jer jezik je ono što očuvava narod i njegov identitet. Decu od ranog doba treba da  vaspitavamo i učimo koliko je njihov jezik važan i koliko je bitno ne kvariti i ne siromašiti ga uvođenjem i korišćenjem pozajmljenica iz stranog jezika za reči koje postoje i u našem. 

Meni kao lingvisti ne preostaje ništa drugo, nego da se nadam da učitelji,  nastavnici i profesori, koji uče decu i maternjem i stranom jeziku, prvenstveno sami shvataju koliko im je dodeljen odgovoran posao i sa koliko ozbiljnosti i truda treba da mu prilaze jer: „ Mi se ne služimo notama kao što to čine muzičari. Mi ne pevamo jedni drugima, niti crtamo jedni za druge. Ali, zato učimo jezik.“(V.H.Odn). 

• < Prethodna
• Sledeća >