U jesen kada okraćaju dani i kad se aktivnosti svedu na minimum, najčešća razonoda postaje okupljanje na slavama koje su, u pravoslavnom svetu, svojstvene jedino našem narodu.

Krsna slava, uvek povezana sa danom nekog hrišćanskog svetitelja, je jedna od osnovnih karakteristika srpske duhovnosti i spada među najvažnije srpske narodno-crkvene običaje. Veruje se da najstariji pomen slave potiče još sa početka jedanaestog veka.

Nekada se ovaj praznik slavio kako bi se veličala i održavala veza sa precima i poreklom, međutim, već duži niz godina je izgleda postala pomodarstvo. Veliki broj porodica zanemaruje bitnost prenošenja kulturnog nasleđa sa kolena na koleno, pa odbacuju slavu od predaka nasleđenu i biraju nove, koje im zbog datuma, načina obeležavanja ili nekog drugog razloga više odgovaraju.

Često se na televiziji ili u novinama mogu videti snimci i slike sa slava poznatih ličnosti, koje ne bi li ispale veliki vernici, postale draže crkvi i bogu i istakle koliko su im srpstvo i tradicija „važni“, umesto porodičnog okupljanja prave proslave koje više podsećaju na žurke za celu estradu, ne shvatajući koliko se to kosi sa onim što ovaj praznik zaista predstavlja.

Slave za koje su jedini bitni elementi, kako bi svaki sveštenik naglasio, ikona, slavski kolač, crno vino, žito, sveća i molitva, su čini se, postale povod za maratonsko prejedanje i nalivanje. U tome se toliko daleko otišlo da su mnogi počeli da na slavama koje padaju u vreme posta služe mrsnu hranu, a sve sa ciljem da se nahrani veliki broj gostiju koji je došao sa izvesnim očekivanjima i u komotnoj garderobi spreman da nataloži zalihe za zimu.

No ako se izuzmu ljudska neprimerenost i neumerenost, činjenica je da je slava divan običaj i tradicija koju treba čuvati, jer iako je izgubila neka svoja fundamentalna obeležja i svrhu, i dalje okuplja i zbližava porodicu i prijatelje.

P.S. Sa viškom kilograma borićemo se na proleće. 

• < Prethodna
• Sledeća >