U Kladovu, promociju Monografije "Pantelija - Panta Jakovljević - život i delo", o graditelju Hidrenergentskog i plovidbenog sistema Đerdap 1  i mnogo drugih hidroelektrana, u ponedeljak, 7. septembra, priređuje Biblioteka „Centar za kulturu“

Iako će u Negotinu već od ponedeljka biti veoma živo imajući u vidu da sredinom sedmice počinju jubilarni,  50. Mokranjčevi dani, kao i da neke od ustanova kulture upravo tih dana priređuju  svoje programe, portal ES toplo preporučuje šetnju do susednog Kladova, a evo i zašto. 

Biblioteka „Centar za kulturu“ u Kladovu u ponedeljak, 7. septembra, od 19 sati,  priređuje promociju Monografije „Pantelija Panta Jakovljević – Život i delo", o inženjeru rođenom u Bačkom Petrovom Selu, koji je bio vodeća figura na izgradnji hidrocentrala Titove Jugoslavije, a između ostalih i graditelj Hidroenergetskog i plovidbenog sistema „Đerdap 1“ kraj Kladova.

Na promociji, kojoj će prisustvovati i Živa Topalov,  jedan od inženjera koji su gradili Đerdap, govoriće autor Monografije Branislav Vojinović, koautorka  Slavka Lazić – Vojinović i Ivana Stekić – Jakovljević, ćerka inženjera Pante Jakovljevića. Prema rečima autora, Monografija je način da se šira javnost upozna i pamti izuzetnog neimara koji je umro pre dve i po decenije.

Ko je bio inženjer Panta Jakovljević

 Iz dostupnih i retkih izvora saznajemo da se za ime Pante Jakovljevića, najviše vezuje izgradnja HEPS „Đerdap“. Kao graditelj HE „Đerdap 1“, tada jedne od najvećih hidroelektrana u Evropi i svetu, inženjer Panta Jakovljević ostao je zapamćen i u svetskom graditeljstvu. Prvi put u istoriji civilizacija, u sektoru Đerdapske klisure Dunav je bio ukroćen, a njegova snaga našla se u službi čoveka. 

Oko 3.500 radnika, iz desetine građevinskih, mašinskih i drugih preduzeća, bilo je u jednom trenutku na gradilištu srpske strane elektrane. Svim tim graditeljima i poslovima rukovodio je Panta Jakovljević.

Njegovi saradnici rekli su da je u svoja dela ugrađivao celog sebe i najveći deo svog života posvećivao je beskompromisnom ostvarenju tih dela. Ona su mu bila i najveća priznanja. A brojna priznanja i nagrade koje je zasluživao, primao je skromno i delio sa svojim saradnicima.

Panta Jakovljević rođen je 27. decembra 1913. godine u Bačkom Petrovom Selu. 

U gimnaziju je išao u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i Beogradu, a 1938. godine diplomirao je na Građevinskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu. Poznato je i da je zbog učešća u studentskom štrajku i demonstracijama bio isključen sa fakulteta, pa je neko vreme radio u Direkciji za građenje železnica. Po završetku studija zaposlio se kao inženjer u Novom Sadu i Beogradu, a tokom rata gradio je železničke pruge širom Srbije.

Prvi značajan posao, kako se navodi u malobrojnim tekstovima o Jakovljeviću, dobio je krajem rata. Već u leto 1945. godine, na stubovima mosta predratnog naziva „Most kraljevića Tomislava“, započela je izgradnja privremenog drumsko-železničkog mosta. Projekat je uradila grupa inženjera: Đorđe Prodanović, Miodrag Živković, Sava Atanacković i Panta Jakovljević, koji je bio i šef gradilišta. Most su gradili mnogobrojni dobrovoljci i akcijaši, zajedno sa nemačkim zarobljenicima, koji su za nagradu po završetku posla pušteni kućama. Most je bio dugačak 344 metra i sagrađen je u rekordnom vremenu – za samo 160 dana. Za ovaj uspeh Panta Jakovljević odlikovan je Ordenom rada 2. reda. Inače, to je bio prvi čelični most u Evropi, izgrađen posle Drugog svetskog rata. Iako je planiran kao privremeni objekat, ovaj most je korišćen pune 53 godine, tačnije do aprila 1999. godine, kada je bombardovan u NATO agresiji. 

U međuvremenu, Panta Jakovljević  je bio načelnik vojvođanskog Odeljenja za industriju, na čelu Uprave za proizvodnju građevinskog materijala NR Srbije, pomoćnik ministra u Ministarstvu građevina i šef gradilišta „Elektroporcelana“ u Aranđelovcu, a 1951. godine je postao šef gradilišta Hidroelektrane „Zvornik“. 

„Jednom u životu ti se daje šansa da učestvuješ u izgradnji takvog giganta kao što je Đerdap“

Narednih 10 godina nizali su se drugi poslovi i gradile nove elektrane, ali je svetsku reputaciju, punu stručnu i naučnu zrelost Panta Jakovljević dostigao radeći na izgradnji hidroenergetskog i plovidbenog sistema „Đerdap“, u okviru koga su i dve dunavske elektrane. Godine 1961. Jakovljević je postavljen za generalnog direktora preduzeća u izgradnji HEPS „Đerdap“. 

Znao je da je „Đerdap“ umnogome prekretnica u našem građevinarstvu. Tako se kasnije i pokazalo: na izgradnji ove elektrane stečena su dragocena iskustva, rešenja koja su tada prihvaćena korišćena su kasnije na mnogim gradilištima u našoj zemlji i u inostranstvu, a stvorena je iskusna generacija graditelja koji su bili ne samo izuzetni stručnjaci, već i veliki entuzijasti. 

– Imali smo i mi sreću. Đerdap je, sam po sebi, privlačan! Jednom u životu ti se daje šansa da učestvuješ u izgradnji takvog giganta. Nismo samo platom privlačili stručnjake i graditelje. Čak nismo plaćali prekovremeni rad, a toliko se radilo da nije ni bilo radnog vremena – zapisao je Jakovljević.

U publikaciji koja je 1970. godine objavljena povodom dodele tada najvišeg državnog priznanja, nagrade AVNOJ-a, rečeno je da su u izgradnji HEPS „Đerdap“, primenjeni najsavremeniji naučni metodi gradnje i organizacije rada. 

Izgradnja HE "Đerdap 1" počela je, inače, 1964. godine, zajedničkim ulaganjem Jugoslavije i Rumunije. Avgusta 1970. godine ušli su u pogon prvi agregati, a ceo objekat je pušten u rad 16. maja 1972. godine. Osnovna delatnost ove hidrocentrale nije samo proizvodnja električne energije već i prevođenje brodova prevodnicama na sistemu "Đerdap 1" i "Đerdap 2". 

HE "Đerdap 2" je zvanično počela da se gradi 3.12.1977. godine, a prvi agregati su ušli u pogon 1985. godine. 

Panta Jakovljević učestvovao je i u izgradnji HE „Đerdap 2“, a neostvarena želja bila mu je izgradnja i treće đerdapske hidroelektrane.

Elektranama sistema „Đerdap“ Panta Jakovljević dao je svojih 17 najplodonosnijih godina rada. 

U Srbiji je skromno, krajem 2013. godine, obeležena stogodišnjica njegovog rođenja.