Za negotinskim stonoteniserima i stonoteniserkama je još jedna uspešna sezona, kako u ekipnim  tako i u pojedinačnm takmičenjima. Uspešni su i ove godine bili seniori, seniorke, omladinci, kadeti, mlađi kadeti. Uspešna sezona, ali i problemi sa kojima se susreće STK “Hajduk Veljko”, bili su povod za razgovor sa Slobodanom Miljkovićem, trenerom negotinskih stonotenisera. 

ES :  Da li ste zadovoljni rezultatima u prošloj sezoni? 

SM : Moramo biti zadovoljni, jer smo sa malo ulaganja postigli više nego dobre rezultate, kako u ekipnim tako i u pojedinačnim takmičenjima. Što se ligaškog dela tiče, prva seniorska ekipa zauzela je četvrto mesto u Drugoj ligi Jug. Sezonu smo započeli sa 8 pobeda za redom i imali šanse za najviši plasman, ali smo u drugom delu sezone odustali od borbe za viši rang, odnosno Prvu ligu pre svega zbog finansija, ali i smene generacije, jer nam okosnica tima odlazi na studije, gde će manje trenirati, a neizvestan je i status Andreje Miljkovića, koji će ili ostati u SAD ili upisati doktorske studije u Beogradu ili Nišu. Posebno smo ponosni na uspeh ženske seniorske ekipe koja je, dosta ubedljivo, i to bez dve najbolje igračice, Marije Josifović, koja je na studijama i Kristine Gavrić, koja je nastupala za niški Železničar u Drugoj ligi, osvojila titulu u Regionalnoj ligi RSTSN. Inače za žensku ekipu su u prošloj sezoni nastupale Željana Milojević, Luna Jovanović, Anđela Cvetanović, Petra Jovanović i samo na dva meča Marija Josifović. Za ekipu su bile registrovane i dve iskusne igračice, Silvija Stanojević i Ljiljana Mihajlović, koje su igrale i u Prvoj ligi, ali zbog obaveza na poslu ni one nisu nastupale ove sezone. Nakon ukidanja Omladinska lige RSTSN, koju smo osvajali 8 puta, a tri puta za redom, stonotenisere iz ove ekipe prekomandovali smo u ekipu Hajduk Veljko II, koja se prošle godine takmičila u Regionalnoj ligi, gde su osvojili drugo mesto i stekli pravo da se takmiče u kvalitetnoj ligi RSTSN. Za ovu ekipu su nastupali  Saša Janković, Petar Vidić , Marko Pucarević, Dragan Poljaković, Srđan Vojinović, Miloš Tomić i Uroš Đorđević.

ES : Odlične rezultate ostvarili su i mladi igrači i igračice kako u pojedinačnoj tako i u ekipnoj konkurenciji i time dokazali da se u klubu odlično radi?

SM : Učestvovali smo na 5 ekipnih takmičenja i sa svih se vraćali sa medaljama. Na nivou regiona kadeti su osvojili prvo, mlađi kadeti, bez Petra Vidića u ekipi, drugo, a kadetkinje treće mesto, dok su na državnom prvenstvu mlađi kadeti zauzeli drugo, a kadeti treće mesto. U pojedinačnoj konkurenciji osvojeno je dvadesetak medalja na regionalnim i desetak na državnim takmičenjima. Najuspešniji je bio Petar Vidić, u kategoriji mlađih kadeta, koji je osvajao medalje na svim gotovo svim takmičenjima i državnim i regionalnim i dokazao da je jedan od najboljih igrača u svom uzrastu u zemlji. Najveći uspeh mu je zlatna medalja u dublu i bronzana u pojedinačnoj konkurenciji na državnom prvenstvu. Osvajao je medalje i na TOP 12 Srbije i drugim bodovnim turnirima. Uspešan je bio i kadet Saša Janković, koji je osvojio nekoliko medalja na državnim turnirima, a više na nivou regiona. Medalje su osvajali i Miloš Tomić i Nikola Dragojević. Uspehe su beležile i mlade stonoteniserke. Kristina Gavrić se takmičila samo na nivou regiona Centralne Srbije i donela više medalja, od kojih je svakako najznačajnija titula u juniorskoj konkurenciji i treće mesto na TOP 12.  Medalje na takmičenjima Centralne Srbije osvajali su još i Pavle Pucarević, Miljan Čimpokić, Nikola Dragojević Nikola, Sava Ranđelović, Viktor Stanković, Željana Milojević, Luna Jovanović i Lana Jovanović. 

ES : Kao što smo rekli na početku, sa malo ulaganja postigli ste odlične rezultate. Kako uspevate da finansijski pokrijete sva takmičenja na kojima učestvujete?  

SM : Sredstva koja dobijamo dovoljna su da pokrijemo najosnovnije troškove ekipnih takmičenja, kao što su registracija kluba, kotizacije za učešće u ligama, lekarske preglede, gorivo  za prevoz na mečeve, na koje uglavnom putujemo  sopstvenim vozilima. Za pojedinačna takmičenja, a stoni tenis je i pojedinačni sport, nemamo dovoljno sredstava, već troškove pokrivaju roditelji, a jednim delom i klub. Opravdanja i za pojedinačna takmičenja i izdvajanje sredstava imamo u mnoštvu osvojenih medalja, jer su pojedini igrači u vrhu Srbije po kvalitetu ili su u razvojnoj fazi, gde se pripremaju i stiču iskustvo, da bi jednog dana ponovili dobre rezultate starijih. Od sponzora imamo vrlo malo priliva sredstava. Uglavnom su to roditelji dece, koji imaju privatne firme, a deca im treniraju stoni tenis. Ranijih godina nam je dobrim delom u nekoliko navrata pomogao i Đerdap, pre svega u postavljanju osvetljenja i nabavku podloge u sali. Članarinu, koju smo morali da uvedemo, koristimo uglavnom na troškove održavanja higijene sale, dok materijalni troškovi, koji podrazumevaju zamenu stakala na prozorima, brava, sijalica, radijatora, kupovina grejalica mrežica, loptica i drugih pomagala i rekvizita, obnova sanitarnog čvora padaju na teret roditelja. 

ES : Sudeći po ovome sredstva koja se godišnje izdvajaju za stoni tenis nisu dovoljna da pokriju sve vaše potrebe?

SM : Zadovoljni smo što opština preko Sportskog saveza, pokriva najosnovnije troškove, ali to je minimum za opstanak i egzistenciju kluba. Mi godišnje idemo na oko 30 ligaških takmičenja  u 3,4 lige u kojima se takmičimo, na 5,6 ekipnih i više od trideset pojedinačnih takmičenja, sa dva, pa i tri privatna automobila. To iziskuje angažovanje određenog broja roditelja, amortizaciju sopstvenih vozila i vreme koje izgube roditelji često i po 2,3 dana po jednom takmičenju, kada se ona organizuju u Vojvodini ili zapadnoj Srbiji. Ponekad vozila nisu ispravna, pa  se jedva snađemo za prevoz ili su roditelji zauzeti  sopstvenim obavezama i borbom za preživljavanje. Nismo zadoljni ni razvrstavanjem stonog tenisa u treću kategoriju sportova, što samim tim i povlači  druge beneficije, koje pojedini klubovci imaju od strane Sportskog saveza, a to su  hranarina i visina hranarine, ishrana sportista i drugo. Zakonom o sportu i pravilnikom o načinu razvrstavanja sportova po kategoriji, na nivou Srbije, stoni tenis je olimpijski sport i po uspehu, popularnosti i drugim kriterijumima svrstan u drugu kategoriju sportova. Na nivou opštine ne vidim razlog da se svrstamo u treću kategoriju, posebno po uspešnosti, a i popularnosti. U strategiji razvoja sporta opštine Negotin i Pravilnikom određene su kategorije, gde su fudbal i rukomet u prvoj, košarka i odbojka u drugoj, a svi ostali sportovi u trećoj kategoriji. To je zacrtano i ne moze se promeniti, bez obzira na druge relevantne činjenice. Kao uslov određen je stepen u kome se klub takmiči, pa se navodi najmanje treći stepen, što je negde Prva, negde Druga liga. Mi i ovaj uslov godinama ispunjavamo. Muška ekipa od 14 godina postojanja, 8 sezona igra u Drugoj ligu, a poslednjih 6 uzastopno, a ženska 6 sezona u Drugoj i jednu u Prvoj ligi.  Međutim ovaj drugi uslov, svrstavanje u treću kategoriju, što  je određeno našim lokalniim pravilnikom i strategijom, nas onemogućuje da imamo bilo kakve beneficije. To jednostavno znači da mozemo igrati i Prvu i Super ligu i da budemo državni prvaci, ostajemo u trećoj kategoriji sportova i naši igrači i igračice, ne mogu se nadati ni jednom dinaru neke satisfakcije za uloženi trud.  To nije slučaj sa klubovima iz prve kategorije, koji mogu igrati i lokalne lige i to sa dosta igrača "sa strane". Time se krši princip Statuta Sportskog saveza Srbije, da se svi sportisti mogu baviti sportom pod jednakim uslovima. Izborom sporta, se automatski  dete i opredeljuje za olakšice i poteškoće, koje ga očekuju u budućnosti. Uložen trud, rad i dostignuća su u drugom planu. Time mi sami dovodimo do toga da se pojedini sportovi "favorizuju", što utiče na izbor sportova, ne po ljubavi i opredeljenju, već zbog potencijalnog uspeha.

ES : Čini mi se da puno gorčine govorite o ovoj temi. Kako bi po vama mogao da se reši ovaj problem?

SM : Smatram da bi trebalo odrediti kriterijume, po kojima se sportovi svrstavaju u pojedinu kategoriju, tako da svaki pojedinac u svom sportu može imati postavljen cilj i ako zadovolji određene kriterijume, nada se i boljem tretmanu. Zamislite kako će se deca, a pre svega roditelji opredeliti ako im se ponude dve mogućnosti ili više za izbor sporta, jedna gde neće plaćati članarinu, udobno se voziti na takmičenja, obezbeđen i zagrejan prostor sa opremom, koju je obezbedilo društvo, svlačionicama, besplatnom ishranom na takmičenjima, ako budu uspešni imaće hranarinu i na drugoj strani sport gde će plaćati članarinu, jer im se ne obezbeđuje dovoljno sredstava iz opštine, iz koje će plaćati  održavanje higijene, opremu, menjati sijalice i  plaćati svako svoju ishranu, doplaćivati takmičenja, a ako budu uspešni neće imati nikakvu satisfakciju. Zaboravljamo da su ciljevi Sportskog saveza između ostalih bavljenje sportom svih populacija, starih mladih, rekreativaca i stvaranje uslova za bavljenje što raznovrsnijim sportovima, a koji imaju uslova na datom prostoru. Time smo nezadovoljni i smatram da treba pokrenuti ovu temu i javno popričati. Ali nju pokreću oni kojima sadašnje stanje ne odgovara, a izbegavaju oni kojima ovo stanje odgovara.

ES : Imate predlog i za ulaganje u razvoj mladih talenata, kojih ima u vašem klubu ali i u drugim klubovima? 

SM : Nekoliko puta sam predlagao da se izdvoji stavka od 100,200,300 000 dinara, za pomoć i razvoj talenata u sportu. To i Zakon i Statut dozvoljavaju. Iz tog fonda bi se pomagala takmičenja  talentovanih sportista, a koja nije u stanju klub ili roditelj da finansira u potpunosti. Napravio bi se pravilnik  po kome bi se odredili kriterijumi ko je talentovani sportista i ko može ostvariti pravo na sredstva po ovom osnovu. Nažalost moji predlozi nisu prihvaćeni.   

ES : Pred vama je i nova sezona. kakvi su planovi i očekivanja? 

SM : U narednoj sezoni imaćemo dve seniorke ekipe koje će se takmičiti u Drugoj ligi i jednu u Kvalitetnoj ligi RSTSN. Prva ekipa seniora i u narednoj sezoni će se takmičiti u Drugoj ligi Jug , gde je prošle godine, kao što smo rekli na početku razgovora, zauzela četvrto mesto. Odličnim igrama u prošloj sezoni i osvajanjem prvog mesta, seniorke su zaslužile da im se pruži prilika da se takmiče u drugoligaškom društvu. Kod njih je sutuacija povoljnija nego kod seniora, jer će gotovo sve igračice biti još nekoliko godina u Negotinu. Takođe vratili smo Kristinu Gavrić da pomogne mladoj ekipi, a u skladu sa svojim mogućnostima i obavezama, pomoći će i Marija Josifović. Sa ove dve veoma kvalitetne stonoteniserke imaćemo ekipu koja može da napadne i vrh tabele i plasman u viši rang odnosno Prvu ligu, ali nemamo tih ambiciju, s obzirom da ne  znamo i ne verujemo da ćemo dobiti povećanje budžeta i za ovaj rang. Što se muške ekipe tiče,  u klub se vraćaju Mladen Milovanović i Ivan Floričelović, koji su prošle sezone nastupali za Timok iz Zaječara u Kvalitetnoj ligi RSTSN. Milovanović će verovatno biti prekomandovan u prvu ekipu, a Floričelović pomagati mladim igračima u nižem rangu. Svakako želja nam da u narednoj sezoni izborimo opstanak u drugoligaškom takmičenju i ostvarimo bar približne rezultate u pojedinačnoj konkurenciji. 

Redakcija potrala EAST SIDE poželela je negotinskim stonoteniserima da im i naredna sezona bude uspešna koliko i prethodna.  

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Opštine Negotin.

Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.