Ekipa ES portala prethodne nedelje posetila je Turiju koja je deo Plavne, jednu od najviših tačaka Krajine. Upoznaćemo vas sa lepotama ovog dela Krajine ali i poteškoćama malobrojnog stanovništva sa kojima se suočavaju tokom zimskog perioda.

Prelep prirodni ambijent. Pejzaž svega lepog što priroda može da ponudi. Zelenilo, cvrkut ptica, životinjsko carstvo i tek po neka kuća u daljini. Šume i gajevi, izvori i potoci i naravno obrađena zemlja jer se stanovništvo Turije pretežno bavi poljoprivredom i stočarstvom. 

„Obrađujemo zemlju, čuvamo stoku i živinu. Skoro svako domaćinstvo živi od poljoprivrede i stočarstva jer nam je svima neophodno da od nečeg živimo. Da Vam objasnim, mi ovde uglavnom sve što posadimo sadimo isključivo za potrebe domaćinstva. Što se tiče stočarstva, čak se i time bavimo ne bi li imali šta da pojedemo i popijemo. Sir i mleko tek ponekad i prodamo ali generalno gledano sve proizvode koje nam priroda podari ostaju kao namirnice za prehranu domaćinstva.“ – započinje priču naša sagovornica sa Turije.

Naša sagovornica želela je da nas malo bolje upozna sa ovim krajem što smo mi rado prihvatili i započeli šetnju Turijom. 

Turiju krasi gotovo pa netaknuta priroda, prelepe šume i šumarci ali sve to bilo bi nepotpuno da nema i životinjskog sveta. 

„Ovde kod nas ima dosta životinja. Srndaća, zečeva, divljih svinja, lisica pa i vukova. O zmijama i ostalim gmizavcima ne treba trošiti reči, njih ima svuda gde je priroda. Nakon poplava ima ih i po gradovima tako da ne treba da čudi što su tokom godine česti gosti i u dvorištima domaćinstava širom Plavne i Turije.“ – uz osmeh će naša sagovornica. 

„Međutim, navikli smo da živimo sa njima ali i one sa nama. Vukovi se čuju nešto dalje kod Crnog Vrha, ali ne silaze tako često na Turiju. Druge životinje su nam baš svakodnevnica. Srne dođu i do dvorišta, lisice takođe... To je priroda.“

Šetajući po toplom i sunčanom vremenu, na nebu mogli su se ugledati i avioni koji proliću veoma blizu, neko je prokomentarisao da lete veoma nisko, ali naša sagovornica se samo nasmejala i kratko odgovorila: „ Čini Vam se, zato što ste sada Vi dosta visoko.“ 

Bila je upravu. Mi smo na 500 metara nadmorske visine što je znatno više od mesta iz kojeg dolazima.

Čist vazduh i raznorazni cvrkut ptica svojim decibelima naprosto čine primamljivijim sav pejzaž Turije i ne ostavljaju te ravnodušnim. Negde dalje začuli smo ljude i zvuk traktora. Dobar deo morali smo da prepešačimo ne bi li ugledali ljude koji su obrađivali zvoju zemlju. 

„Vidite ljudi tokom nedelje obrađuju svoja imanja. Neki dolaze i iz Negotina i centra Plavne jer im se imanja nalaze čak na Turiji.“

Kroz priču sa našom sagovornicom, upitali smo je da nam kaže nešto više o ovom mestu, pošto smo ugledali školu koja je bila nekih 500 metara od nas. 

„Škola je idalje u funkciji, iako ima svega sedam učenika. Dobro je i to, s obzirom da su dosta ljudi sa ovih prostora otišli u grad ili inostranstvo. To je četvorogodišnja škola, a deca potom odlaze u matičnu školu u selo Štubik.“ 

ES: S obzirom, da je put do Turije većinom deonice zemljan naša pretpostavka je da je zimi veoma teško doći do ovog mesta?

„Jeste i teško ali i opasno jer se Turija nalazi na velikoj visini. Uostalom, vi ste i pisali o problemima sa kojima se suočavamo u zimskom periodu.“

ES: Da li biste mogli da nam kažete šta je konkretno najveći problem sa kojim se suočavaju meštani u ovom kraju u zimskom periodu?

„Ovde je prošla zima mnogo toga uništila. Ledena kiša i sneg oborili mnoga drveća po putu, zatim bandere pa smo većim delom ostajali bez električne energije. Jednostavno nemoguće je automobilom doći do centra Plavne, pa smo primorani da sve neophodne stvari i namernice kupimo još tokom jeseni. Jednostavno, prethodne zime bili smo bukvalno zarobljeni i nemoguće je bilo sići do centra sela. Pravo ledeno doba, baš kao što ste i bili pisali.“

Posle višečasovne šetnje i obilaska ovog udaljenog kraja Negotinske Krajine krenuli smo put ka Negotinu. Bili smo ugošćeni kako dolikuje pravim domaćinima. Domaći mlečni proizvodi poput mleka, sira i kajmaka sa ovih prostora su nešto što Negotinska Krajina treba da poštuje. Turija je idealno mesto za odmor i uživanje u prirodnim čarima, ali očigledno i za zdrav ali ne tako lak život. Turija je nešto posebno i mesto koje svakako treba posetiti. Skromnost ljudi sa ovih prostora pokazuju da je život u mestima razbacanog tipa pun vrlina ali i mana. Dečiji odlasci u školu mere se i kilometrima. Još jednom bih naglasio sve je mnogo življe dok ne dođe zima poput one prošlogodišnje. Tada sve zaćuti a ljudi se snalaze i žive od onoga što su bili obezbedili tokom jeseni. 

Turija je deo Plavne koji odiše čistim i tradicionalnim gostoprimstvom. Turija mesto pravih prirodnih lepota koji dodatno ulepšavaju Negotinsku Krajinu.