Na Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu, obeležava se stradanje Isusa Hrista, koji je posle dugog mučenja,  razapet na krstu, gde je i preminuo. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade".

Pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliki petak, koji se smatra najtužnijim danom hrišćanstva, jer je tog dana Isus osuđen i razapet na Golgoti.  Veliki petak je dan kada je, po verovanju, Isus Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude razapet na krstu. Istog dana Isus je i osuđen i razapet na Golgoti, gde je umro. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade".

Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na ovaj dan u pravoslavnim hramovima se  ne služi  liturgija, osim ako su Blagovesti. Večernjim bogosluženjem i iznošenjem plaštanice obeležava se smrt i skidanje Isusovog tela sa krsta.

Na Veliki petak se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se na Veliki petak farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv.

Na Veliki petak se ne peva i ne veseli se. Od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Prema starim običajima, na Veliki petak ne valja raditi, već pripremati proslavu Uskrsa. Na Veliki petak najstrože je zabranjeno vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista.