Običaj svetkovine Velikdana, kako ga u Negotinskoj Krajini od davnina zovu, ili Vaskrsenja, zadržao se na prostorima Istočne Srbije, do današnjih dana - U Negotinskoj Krajini, prvo jaje se boji u crveno. Kao simbol zdravlja i napretka, posvećuje se deci i kući.

Po narodnom verovanju Uskrs je najveći praznik, a svi dani u nedelji koja prethodi  ovom pokretnom prazniku su veliki. Teški poljoprivredni poslovi, oranje, kopanje i drugi se izbegavaju, kako bi se zaštitili usevi od vremenskih nepogoda i grada, posebno. U Velikoj nedelji, pred praznik, posebni rituali se vezuju za veliki četvrtak i veliki petak, kada se u mnogim kućama boje jaja-simboli života. 

Prema tumačenjima etnologa Emile Petrović u negotinskom Muzeju „Krajine“,  Uskrs ima htonski karakter, jer je vezano ne samo za Isusovu smrt, već  i za sve pokojne. „U znak poštovanja, prinose im se,  na veliki četvrtak, uz svetlost sveće, hrana i voda, kako bi imali svega na onom svetu, a preci  zauzvrat obezbeđuju svom  potomstvu dobro na zemlji. Kod Vlaha koji žive u ovom delu Istočne Srbije posmrtni kult je posebno izražen, a za stanovnike pojedinih krajinskih sela,  veliki petak, koji, i inače, ima posebno značenje  je dan kada je valjano bajati protiv uroka.“

Uskrs je istovremeno i veseo praznik posvećen deci.  „U Negotinskoj  Krajini, prvo jaje se boji u crveno. Kao simbol zdravlja i napretka, posvećuje se deci i kući. U krajinskim selima uskršnja jaja se zovu peraške i farbaju se spektrom najrazličitijih boja. Na vaskršnje jutro se odlazi u crkvu, a kasnije se priređuje porodični ručak, uz obavezan kolač, koji se tek sutradan, tradicionalno, nosi kumovima na dar uz neparan broj jaja, koja se daju i svakom članu porodice."

Na Dan vaskrsenja Isusovog, nose se litije, ne samo oko svetih hramova, već i oko njiva i kuća u simboličnim magičnim, ili zaštitnim krugovima, kako ih u Krajini nazivaju.  

Važan je i dan po Uskrsu, koji se u većini sela Negotinske i Timočke Krajine zove pobusni ponedeljak ili Dan za mrtve kada se uređuju grobovi predaka. 

Iako su mnogi običaji i verovanja, koji su brojni,  prestali vremenom da se uvažavaju, svetkovina Uskrsa u Krajini i danas ima izraženu socijalnu kategoriju, kao veliki, komunikacijski i, pre svega, porodični praznik, kaže za ES, Emila Petrović, etnolog.