Prvi maj, Međunarodni praznik rada, obeležava se širom sveta u spomen na dan kada je 1886. godine u Čikagu više desetina hiljada radnika stupilo u štrajk i obustavilo rad, tražeći osmočasovno radno vreme i bolje uslove rada.

Iako su prva dva dana protesti na ulicama Čikaga bili mirni, uskoro je usledila i represija. U tuči koja je 3.maja izbila između radnika članova sindikata i onih koji nisu pripadali pokretu, a u koju se umešala policija, četiri člana sindikata su ubijena, a mnogo ih je ranjeno. Kao odgovor na ovo organizovane su masovne demostracije, 4.maja na Trgu Hejmarket, kada je neko, a veruje se da je to bio policijski agent, bacio bombu koja je usmrtila sedam, a ranila 67 policajaca.  Vlasti su zatim uhapsile osmoricu sindikalnih aktivista i osudile ih na smrt. 

„Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“, odlučeno je na na Prvom kongresu Druge Internacionale održanom 1889. godine.

Tako je 1.maj postao dan međunarodne radničke solidarnosti i dan kada se u celom svetu održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao vid klasne borbe.

Prvi protestni skupovi u Srbiji, organizovani su 1.maja 1893. u Beogradu.

I dok se u čitavom svetu toga dana organizuju masovni protesti na kojima se ukazuje na prava radnika, ovaj praznik je u bivšoj Jugoslaviji bio poznat po brojnim paradama. Jedna od odlika ovog praznika je i Prvomajski uranak, kada se ranom zorom ili čak i dan ranije uz logorsku vatru 1.maj obeleži u prirodi.

Gotovo da nije bilo naselja u Srbiji koja za 1.maj nisu imala uranke na poznatim izletištima. U opštini Negotin najposećenija je već godinama Vratna, ali i Kusjak, Badnjevo, nekad i Stevanske livade, u poslednje vreme pivnice u Rajcu i Rogljevu, kao i mnoga mesta u okolini. Uz dobro društvo i obilje đakonija slavi se do duboko u noć.

Od tog prvog radničkog protesta do danas nekako se izgubio taj smisao jednakosti i klasne borbe, pa se praznik pretvorio u dan kada trgovci trljaju ruke jer prodaja ide bolje nego ostalih dana. Daleko od toga da je to pogrešno. Praznične dane, svakako, valja iskoristiti za druženja i dobro raspoloženje.

Poslednjih godina, međutim, zbog sve izraženije ekonomske krize u društvu, prvomajski protesti su ponovo počeli da poprimaju prvobitne odlike. Naime, u Srbiji se, ali i u regionu, gotovo svake godine, pa i ove, na taj dan organizuju protesti na kojima radnici ukazuju na sve nepovoljniji položaj, niska primanja i loše uslove rada.