Sastavni deo svih izbornih kampanja - plakate  i ove godine su češće pocepane i na zemlji nego zalepljene na mestima predviđenim za ovaj vid oglašavanja. Politički aktivisti revnosno rade svoj posao, oni nešto zagriženiji mere nemaju pa plakatama prekrivaju i ulaze stambenih zgrada. I dok jedni lepe, drugi cepaju i prelepljuju slikama svojih favorita i tako u krug. Za svima ostaje smeće, tragovi o tome su svuda vidljivi, pa tako i na Radujevačkom putu u Negotinu

Predizborna kampanja u Srbiji se zahuktala i poslednjih dana se, definitivno, sa političkog terena izmestila u lični prostor aktera i članova njihovih porodica. U aktuelnoj predsedničkoj kampanji razbuktava se rat saopštenjima, novinari se jasnije nego ikada pre opredeljuju za političare i određene stranačke opcije, novinarstvo je postalo politički ring u koji se uselila i elita srpskog glumišta, od kojih pojedini pokazuju bliskost sa primitivnim govorom ulice.

Da se zadržimo kod ulica. Onih i inače naruženih raznim otpadom, koje vape za jednim velikim i temeljnim prolećnim čišćenjem. U raznom smeću plastičnih kesa i ambalaže,  posečenog i pobacanog šiblja i granja, zaostalog peska na putevima iz zimskog perioda i da ne nabrajamo čega još, naziru se i plakate, u stvari mnogo plakata. One su sastavni deo svih izbornih kampanja pa i ove, naravno, iako nije najjasnije da li su i koliko važne za ishod izbora. 

Štampanje plakata košta, a njihovo uklanjanje koštaće i građane na kraju i zato je više nego opravdano pitanje čemu, ili kome one služe? Politički aktivisti ih lepe, ali one na tim mestima ne uspevaju da sastave niti jedan dan. Po sistemu što jedni zalepe – drugi odlepe! Zbog toga valjda, neko ovih dana na društvenim mrežama napisa da je Srbiji potrebno novo zanimanje: čuvar plakata u predizbornom mesecu! Zašto da ne?

Čuvara plakata na Radujevačkom putu nema, a fotografije najbolje ilustruju stanje na terenu.