Centar Negotina u podnevnim i večernjim satima izgleda kao gradić iz snova. Prepun ljudi, ljudi koji ispijaju jutarnju kafu u baštama kafića ili zasednu na večernje osveženje. 

Negotin je ovih dana prepun šetača i onih koji prijatno letnje veče provode u parkovima i baštama kafića uživajući u ambijentu kakav se ne viđa često, bar ne u Krajini. Tradicionalno jul i avgust mesec biva vreme kada Negotin dobija izgled gradića u kome bi rado živeo svaki čovek. Korzo za šetače i „okretnica“ kod fontane svake večeri budi setu onih nešto starijih Negotinaca koji pamte „stari“ Negotin prepun ljudi. 

Danas, Negotin jedva dočeka tu letnju sezonu kada se Krajinci rado vraćaju u ovaj gradić na istoku Srbije, na mesto gde su rođeni ili mesto u kojima su rođeni njihovi roditelji, dedovi, pradedovi... Na veliku žalost, čini se da Negotin samo tada odiše ispunjenošću i prekriva prazninu koja ga muči decenijama unazad. Možemo samo da zamislimo koliko bi lepše bilo da je naš Negotin ovakav tokom čitave godine... Možemo samo da zamislimo koliko bi lepše negotinske večeri bile da je ovoliko ljudi na jednom mestu... Ali moramo se pomiriti činjenicom da se od lepote ne živi, kao ni od ljubavi. 

Dokaz da je svima nama Negotin u srcu je upečatljiv i vidljiv. Ali isto tako, dokaz da cirkulacija ljudi zavisi i od materijalnog momenta i ispunjenog života je još više upečatljiva kada se krajem avgusta, početkom septembra ovaj gradić polako prazni. Na žalost, Negotin je postao gradić idealan za letnju šetnju, idealan za boravak tokom najtoplijih dana u godini ali ništa više od toga. 

Očekuje se novi talas dolazaka iz inostranih zemalja, nakadašnjih Negotinaca. Očekuje se dolazak studenata koji će u prolazu prošetati ulicama gradića kojima su srednjoškolske dane trošili svoju obuću, gazeći na istom ovom šetalištu... 

Vreme je, da prošetam i ja. Sednem i uživam u Negotinu prepunom ljudi... U Negotinu za divljenje... Još oko mesec dana dok polako ne upadne u „sivilo i dug negotinski san“...