Badnji dan i Božić - svetkovine celoga naroda
Koledarske pesme, za rodnu godinu, zdrav život domaćina i celog sela, na Božić i danas se neguju u krajinskom selu Mokranju - Prema verovanju koledarske pesme pomažu mladom Suncu da ojača i pobedi tamu. 

I ovog januara, u okviru proslave Božića, u krajinskom selu Mokranju, na ulice je izašlo nekoliko povorki dece, koja su, idući od kuće do kuće, pevala koledarske pesme za plodnu i berićetnu godinu, noseći u rukama išarane drenove motke. Sa kolendama su kasnije, u kućama domaćina kod kojih su svraćali, džarali vatru i govorili: "Dobar je Badnji dan, stigao u pravi čas, vama doneo pun tor ovaca, jaganjaca i prasića. Koliko ćeramide na krovu, toliko para u dvoru. Koliko lista u lisniku, toliko para u novčaniku. Puno zdrave dečice, berićeta i imetka!"

Običaj koledarenja u Mokranju, vlaškom selu u Krajini, je veoma star ali uspešno odoleva godinama zahvaljujući generacijama koje ga prenose s kolena na koleno svojim potomcima. Da je tradicija u Mokranju veoma stara, potvrđuje meštanin Stanoje Petrović, koji kaže da su mnogi danas sredovečni ljudi nekada i sami bili koledari. "Nekada smo imali po pet-šest povorki korinđaša, uglavnom su to bila deca uzrasta od sedam do petnaest godina. Po desetak maskiranih dečaka, a često su u povorci bile i devojčice, išli su na Badnji dan, u susret Božiću, od kuće do kuće i uz dozvolu domaćina pevali "čestitarske pesme". Za otpevane pesme, koje su bile prilagođene domaćinstvu, koledari-korinđaši su nagrađivani raznoraznim đakonijama. Nekada je postojao običaj da domaćica svakom "pevaču" daruje po klip kukuruza, a koledari su odlazili govoreći "kukuruz da rodi-domaćica da živi", ali vremenom je i tu došlo do promena, pa se koledari poslednjih godina  daruju hranom sa bogate kućne trpeze. To je deo tradicije da domaćice obavezno nagrade koledare", kaže Petrović.

U Mokranju se i dan danas, u  oko tri stotine domaćinstava, uprkos protoku vremena , poštuje običajna tradicija rodnog kraja, pa se tako ne odustaje ni od koleda, jednog od najstarijih običaja na prostoru Istočne Srbije.  

Koleda, najstariji narodni običaj o Božiću

Koledari su prvobitno bile grupe dečaka i devojčica u inicijaciji uvođenja u red odraslih. Oni su predstavljali duhove prirode koji donose plodnost. Ranijih godina su muške povorke bile strogo odvojene od, inače, starijih ženskih, kako se to zadržalo među vlaškim življem u Istočnoj Srbiji do današnjih dana. Koledare su i nekada, a i sada ih dočekuju domaćice, što potvrđuje da je starost ophoda velika i da se u ovom običaju mogu pronaći ostaci matrijarhatne kulture na prostoru Srbije.

Etnolozi običaj koledara da džaraju vatru povezuju sa nekadašnjim postojanjem zajedničkog seoskog polažajnika, koji je u prvobitnoj rodovsko-seoskoj zajednici pohodio sve kuće u selu povodom Božića.

U ovim kultnim radnjama pored agrarno-magijskih obreda za plodnost, koji čine osnovu, mogu se uočiti i delovi obreda namenjeni mrtvima, čije je stanište po verovanju naroda bilo ispod ognjišta i u odžaku. Budući da koledari idu pred Božić, može se pretpostaviti da je i zajednički polažajnik dolazio na Badnji dan, a ne ujutru na Božić kako se to danas čini. 

Premda različiti po nastanku, sadržaju i načinu slavljenja, badnjedanski i božićni običaju su u srpskoj i vlaškoj tradiciji stopljeni u uzajamno prožimajuću i nedeljivu celinu, jedinstvenu u pogledu bogatstva, raznovrsnosti, živosti i lepote. Celina badnjedanskog i božićnog praznika je najukorenjenija i po načinu provođenja najnarodskija i nedeljiva svetkovina. Ta nerazdvojnost je izražena i poslovicom koja ne dozvoljava deobu, a koja glasi: Ujedno si kao Badnji dan i Božić. 

Badnji dan i Božić su svetkovine celoga naroda, opšta slova, svake porodice i svih istovremeno i po opštem značaju stoje iznad svakog krsnog imena.

Otvor vrata, domaćine Koljedo Koljedo!
Domaćine domaćine Koljedo Koljedo!

U seoskim sredinama Istočne Srbije, nastanjenim vlaškim stanovništvom u danima Božića idu obredne povorke - koljindreci. To je grupa maskiranih mladića koji nose štapove od leske našarane spiralnim ornamentima. Oni obilaze kuće, džaraju vatru u ognjištu i lupaju štapovima terajući na taj način zle demone. Ukućani ih daruju obrednim hlepčićima, orasima, mesom, novcem… U nauci postoji mišljenje da obredne povorke predstavljaju duše predaka. Iznuđivanje poklona i njihova moć da kao uzdarje daruju plodnost, karakteriše ih kao demone koji simbolično dolaze da uzmu žrtvu. 

Inače, Koleda je u narodu veoma star običaj po kojem je do Božića, ili čak Bogojavljenja, grupa maskiranih mladića i mlađih oženjenih ljudi obilazila svaku kuću u selu i pevala koledske pesme, izvodeći pri tome i razne mađijske radnje, sve sa željom da se utiče na zdravlje ukućana i da se dočara obilje i napredak kuće.

Koleđani ili koledari su zauzvrat dobijali poklone u hrani od svake kuće. Kod zapadnih Srba običaj se davno izgubio, tako da su i podaci o njemu veoma retki. Običaj je bolje poznat u istočnoj i južnoj Srbiji. Kolede se pripremaju na nekoliko dana pred Sv. Ignjata, negde već od Nikoljdana, a glavna priprema sastoji se u izradi maski koje koriste za šetnju kroz selo.

Neka krajinska sela, uglavnom vlaškog govornog područja, kao što je slučaj sa Mokranjem, uprkos promenama koje su doneli savremeni uslovi življenja čuvaju tradiciju nekadašnjeg praznovanja Badnjeg dana i Božića, koji je držao cele porodice na okupu, jačajući porodične veze, vaspitnu i socijalnu funkciju porodice. Koledarenje je jedan od običaja koji uspešno odoleva vremenu.