Pojava zaraznih bolesti u Bugarskoj a i nekim mestima u Srbiji tridesetih godina 19. veka uslovila je da Knez Miloš naredi podizanje karantina u mestima na granici sa Turskom.

Piše: Slobodan Boban Cvetković

Izgradnja Radujevačkog karantina trebalo je da spreči prenošenje i širenje kolere i kuge po Srbiji iz Vidina gde su se ove bolesti najviše raširile. Početak izgradnje karantina u Radujevcu datira iz 1837. godine koji zajedno sa ostalim karantinima u Srbiji predstavlja sanitarni kordon oko Srbije u sprečavanju opakih bolesti.

Razvoju Radujevačkog karantina, je pored opisanih, pogodovala i okolnost: Negotin je bio sedište Dunavsko-timočke vojne komande, odnosno administrativni centar cele istočne polovine Srbije, a Radujevac se nalazio na ulazu u Srbiju, putem važne vodene saobraćajnice koja je spajala istok i Evropu.

Maja 1837. godine radilo se na izradi plana Radujevačkog karantina, a već juna meseca iste godine, Miloševa administracija dala je potrebna uputstva dunavsko-timočkom pukovniku Stefanu Stojanoviću, kako se karantin ima graditi. Preporuka je glasila - "voditi računa o štednji, a o udobnosti koliko je nužno".

Deset dana kasnije, pismom od 18. juna 1837. godine napisanom u Negotinu, dunavsko-timočki komandant pukovnik Stojanović, obaveštava Knjaza Miloša da je naredio da se materijal potreban za izgradnju karantina prebaci iz Bregova u Radujevac i da će za nekoliko dana izgradnja započeti.

Iz raporta pukovnika Stefana Stojanovića knezu i Sovjetu, od septembra 1837. godine pisanog u sedištu komande u Negotinu vidi se da su - "pri Radujevačkom karantinu ovog leta pograđena i sa svime usavršenstvovana, zdanija sledeća: jedna velika mehana, sadržavajuća u sebi prostrane dve sobe, ednu furunu za pecivo i ednu sobu za mešenje leba, zatim dva odelenja sa po osam soba za kontumaciste, kuća pod nazivom "stražara", parlatorija i amber". U raportu se dalje kaže: "da su sva zdanija lepo ograđena prošćem i tarabom, a avlije su poravnate i šljunkom nasute tako da već oko ovih zdanija nikakve popravke više ne treba". Međutim, zgrada za činovnike nije bila sagrađena, nego su oni raspoređeni u druge završene, gde su morali - "malo i teskobu trpiti". Na kraju raporta Stefan Stojanović kaže: "da će kontumac bregovski sa radujevačkim kontumacem 14. novembra sasvim soediniti i od 14. istog meseca bregovski kontumac dejstvovati prestaje".

Tako je u drugoj polovini 1837. godine sagrađen ali ne i završen Radujevački karantin.

- Nekad: karantin, carinarnica, pristanište i fabrika briketnog uglja, danas: samo sećanje.