Običaji i obredi vezani za proslavljanje Božića menjali su se kroz vekove. Ipak, nekoliko simboličnih običaja i dalje se poštuje svakog 7. januara. Odlazak po Badnjak i njegovo paljenje ne gube na značaju, a ES portal Vam otkriva zašto.

Nekada je postojao običaj da muškarci, ranom zorom, uz pucanje iz pušaka, odlaze u šumu po badnjak. Za badnjak se seče grana hrasta, pošto je kod Slovena hrast oduvek bio sveto drvo, i vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida. Kad bi pronašli odgovarajuće drvo, domaćin bi stao ispred njega okrenut istoku, posuo ga žitom, a zatim ga pozdravio rečima: “Dobro jutro i čestit ti Badnji dan”. Potom se prekrstio i zaseko ga tri puta ukoso sekirom. Staro narodno verovanje kaže da ono što sekira od tri puta ne preseče, treba odlomiti rukama.

Običaj odlaska u šumu po badnjak ostao je i danas aktuelan, pa se na Badnji dan, u badnjevskim i bukovskim šumama mogu sresti Negotinci, koji su pošli da seku badnjak.

Najvažniji deo proslavljanja Božića jeste paljenje badnjaka, u znak sećanja na vatru koju su, po narodnom predanju, vitlejemski pastiri založili da bi ogrejali tek rođenog Isusa Hrista i njegovu majku.

I ove godine u Negotinu obeležavanje najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića, započeto je na Badnji dan, svetom liturgijom, tradicionalnim osvećenjem i paljenjem badnjaka i lomljenjem česnice, u dvorištu Crkve Svete Trojice. Okupljenim vernicima, starešina hrama Milan Radović poželeo je srećne i blagoslovene Božićne praznike, a reč je imao i predsednik opštine Negotin, Jovan Milovanović. Ovom događaju prisustvovalo je više stotina Negotinaca, a proslavljanje Božića, nastavljeno je bdenijem i ponoćnom liturgijom.