Pravoslavni vernici danas slave najznačajniji i običajima najbogatiji hrišćanski praznik, Badnji dan.

Budući da se proslavlja dan uoči Božića, Badnji dan je praznik koji nagoveštava Hristovo rođenje. Toga dana se seče i unosi u kuću badnjak, odnosno božićno drvo za koje se veruje da u kuću donosi sreću, zdravlje i napredak, pa otuda i naziv za ovaj praznik.

Kako se Božić, pa samim tim i Badnji dan smatra praznikom rađanja novog života, dece i detinjstva, roditeljstva očinstva i materinstva, kod Srba ovaj praznik obiluje najlepšim verskim običajima i obredima. Smisao i cilj svih običaja i obreda je umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Na Badnji dan počinju pripreme za hrišćanski najradosniji praznik, Božić. Žene pripremaju hranu za Božićnu trpezu, a muškarci odlaze po badnjak, koji simboliše ono drvo koje su pastiri doneli i koje je Josif založio u hladnoj pećini kako bi ugrejao tek rođenu bebu i njegovu majku. Badnjak se uveče unosi u kuću, a na Božić pali.

Važan smisao Badnje večeri, kao praznika koji je posvećen porodici, je okupljanje sve čeljadi za posnom trpezom, a pošto se smatra se da je Badnji dan povezan sa pokojnicima, veruje se da su te večeri zajedno živi i njihovi pokojnici, odnosno preci.

Ekipa ES portala svim svojim čitaocima želi srećan Badnji dan.