Sutra, 19. decembra na Nikoljdan, kako je u našem narodu običaj da se kaže, pola Srbije slavi slavu, a druga polovina ide u goste.

Neosporno je da je slava sveti Nikola, po broju onih koji je slave, najveća među Srbima. Razlozi za to, kako smatraju etnolozi, su da je ovo nekada bila zemlja seljaka, pa je pogodno vreme za praznovanje bilo jedino zimi kada nije bilo radova u polju, kao i da pošto pada u vreme božićnog posta, hleb, kupus i krompir uz rakiju za ručak bili su dovoljni da se ugoste komšije, prijatelji i rodbina.

U čitavom hrišćanstvu, sveti Nikola se poštuje kao svetitelj i čudotvorac, a kod nas se smatra zaštitnikom putnika, moreplovaca, trgovaca, strelaca, dece i studenata, a pravoslavni vernici ga slave kao borca za Hristovu veru, pobednika zla za ceo svet, a njegovo ime znači narodni pobednik.

Sveti Nikola je za života pomagao siromašnima, tešio narod i spasavao ga od gladi, a i danas se veruje da on pomaže moreplovcima na moru i svi pomorci hrišćanske vere ga slave kao svog zaštitnika. Kako se smatra da ovaj svetac svoja dobročinstva nikada nije činio javno, otuda običaj da se deci, veče uoči ove slave, u cipelice krišom stavljaju pokloni. Takođe prema tradiciji, na ovaj dan, nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.

Svima koji sutra slave svetog Nikolu, ekipa ES portala želi srećnu slavu.