Danas se širom sveta, pa i u našoj zemlji, obeležava Međunarodni dan pismenosti. Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO), proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, a sve sa ciljem promovisanja važnosti čitanja i pismenosti u životu svakog pojedinca. 

Ako bismo uporedili rezultate popisa iz 2002. i 2012. godine, videli bismo da je broj nepismenih ljudi u našoj zemlji prepolovljen; u 2012. godinu smo ušli sa 165. 000 ljudi koji se vode kao nepismeni, što je duplo manje u odnosu na 2002. godinu. 

Danas je u Srbiji sa visokim obrazovanjem nesto više od 650. 000 stanovnika, što je skoro 11 procenata stanovništva, za razliku od 2002. godine, kada je bilo zvanično 6, 52 procenta stanovnika sa visokim obrazovanjem. 

Jedan od glavnih činilaca za trenutno stanje stvari u domenu pismenosti je i promena sistema školovanja. “Bolonja” je omogućila brže i lakše školovanje, pa tako danas imamo zanimljivo veliku stopu onih koji se vode kao studenti, što svakako nije merilo kvaliteta ako govorimo o poboljšanju obrazovanja.

Naprotiv, učinjeno je sve da što vise građana olako dobije titularni status studenta, budućeg stručnjaka u svojoj oblasti, pa ćemo pravi odgovor na pitanje kvaliteta našeg obrazovnog sistema dobiti za nekoliko godina, kada će, pretpostavimo, sva jalovost čuvene “Bolonje” doći do izrazaja. 

Stručnjaci naglašavaju da su mladi pretežno ti koji vode glavnu reč kad je nepismenost u pitanju; oni upozoravaju da preterana upotreba anglicizama i žargonizama dovodi do disfunkcionalnosti standardnih reči u srpskom jeziku, što može dovesti do potpunog gubitka nekih arhaičnih i manje korišćenih reči i izraza. 

Ipak, jezik je, sam po sebi, živa stvar, podložna promenama i novinama. Ne treba preterano naglašavati ovu vrstu bojazni, isto tako ne treba ni očekivati od nekih budućih naraštaja da se rukovode standardnim srpskim jezikom bez ikakvih varijacija na temu reči i izraza.

Očuvanje jezika zahteva drugačiji pristup, koji ne podrazumeva upiranje prstom u one koji glasno “žargonizuju”.

Ipak, ako govorimo o pismenosti, ostaje nam uteha da se broj nepismenih prepolovio. Polupismena populacija zauzima primat, a nepismenost je na zacementiranom drugom mestu.