Metadonski zavisnici u Negotinu
Autor Veljko DimitrijevićMetadon predstavlja sintetički opijat koji se koristi za smanjenje bolova, pre svega u supstitucionalnoj terapiji heroinskih zavisnika. Stvara isti tip zavisnosti kao i heroin i čest je slučaj da zavisnici koji prekinu sa metadonskom terapijom, uzimaju heroin. S obzirom da je veliki broj ljudi koji se leče ovom vrstom terapije, potrebno je objasniti o kakvoj vrsti zavisnosti je reč, i da li ova terapija predstavlja dugoročno rešenje problema.

U Zdravstvenom centru u Negotinu, lečenje ovom terapijom otpočelo je 2009. godine, a stručni tim čine dva psihijatra i medicinski tehničar. Trenutni broj pacijenata je 25, čemu treba dodati i 9 pacijenata iz Kladova. Pacijenti su mahom muškarci između 30 i 35 godina, dok je žena daleko manje, njih pet, sa približno istim godinama starosti.
Treba napomenuti i to da je ovo jedini centar u Srbiji koji radi i sa zatvorom, gde se nalaze još tri zavisnika koji se leče terapijom metadona.
Statistika kaže da je mali broj onih koji su uspeli da se “skinu” sa heroina, a potom i metadona; smatra se da oko trećine zavisnika ostaje doživotni korisnik metadona, a jedna trećinu čine zavisnici koji su se vratili heroinu.
Uprkos ovako poražavajućoj statistici, većina psihijatra slaže se u oceni da je metadonska terapija možda i najhumaniji način zbrinjavanja apstinencijalnog sindroma, svesni činjenice da se metadonom stvaraju dugotrajniji i teže izlečivi zavisnici. Teza koja ovoj oceni ide u prilog sastoji se, između ostalog, u tome što svakodnevna upotreba metadona omogućava korisniku da vodi normalan život, potiskujući želju za korišćenjem heroina, koji se, pak, može nabaviti jedino na ilegalnom tržištu, što za sobom povlači niz prekršaja.
Treba reći i to da je metadonska terapija besplatna, i da se sastoji od jednog čitavog programa kojim je predviđena pravilna upotreba. Lečenje se sastoji od sedmodnevne terapije u trajanju od tri meseca, a uz to se strogo vodi računa o zdravstvenom stanju zavisnika; dvaput mesečno se vrši i urin test, uključujući i zatvorske zavisnike.
Analizom strukture primarnih porodica pacijenata koji su na supstitucionalnoj terapiji metadonom, dolazi se do zaključka da veliki broj pacijenata potiče iz porodica gde su roditelji razvedeni ili je jedan roditelj preminuo (65, 38 procenata). 34, 62% potiče iz porodica u kojima roditelji žive zajedno, a od ovih pacijenata, u 50% porodica su oba roditelja hronični alkoholičari. 80, 76% pacijenata u Negotinu nije nikad oformilo bračnu zajednicu, 15, 38% je razvedeno, a 3, 84% je još uvek u braku. 11, 54% pacijenata imaju po jedno dete, a 88, 64% nema potomke.
Ove brojke jesu poražavajuće, ali je teško reći da ova vrsta terapije ne vodi nikuda. Rezultat je smanjenje stope kriminalnog dejstva heroinskih zavisnika, ali, sa druge strane, sama upotreba metadona ne doprinosi puno njihovom boljitku.





