U periodu između dva svetska rata Negotin je među prvima imao gradsko kupatilo. Danas, nema ni javni toalet.

Podaci navedeni u monografiji „Negotin i Krajina- Zdravstvena kultura i zdravstvene prilike“  autora dr Petra Paunovića i Nikole Plavšića govore o različitim oblicima ispoljavanja lošeg zdravstvenog ponašanja negotinskih žitelja početkom XX veka. Narod pljuje svuda i na svakom mestu, kulture nužnika nema te se fiziološke potrebe obavljaju svuda i na svakom mestu itd. 

Iz tog razloga, društvo za čuvanje narodnog zdravlja, kao ogranak Jugoslovenskog društva, sa dr Jevremom Kovačičećem na čelu kao svojim osnivačem, pokrenulo je početkom XX veka mnogobrojne inicijative koje su za cilj imale širenje zdravstvene kulture.

 Jedna od tih inicijativa bio je i pokušaj rada gradskog kupatila 1930. godine. Ono je trebalo da bude rešenje kojim bi se kod građana stvorile navike za održavanje lične i porodične higijene.  Najskuplje je bilo kupanje odraslih u kadama koje je stajalo 10 dinara, deca od 7 do 11 godina kupala su se za 2,5-3 dinara, dok su se deca ispod 7 godina kupala besplatno. Kupanje u bazenima bilo je jeftinije i stajalo je 5 dinara, sa povlasticom 4 i za radnike 3, učenici su plaćali oko 2 dinara. U današnjoj protiv vrednosti, 1 tadašnji dinar vredi nešto više od 100 današnjih dinara.  

Ovo kupatilo se nije dugo održalo. Poteškoće u radu  su nakon sedam godina dovele do zatvaranja usled tehničkih neispravnosti. 

Premda je razvoj društva sa sobom doneo promene u načinu života i svakako uticao na povećanje higijenskih uslova okruženja u kome živimo, neke navike se još uvek nisu iskorenile, a čini se i da nedostaje objekata koji bi njihovu promenu podstakli.  Zaklonjeni, a pogotovo neosvetljeni, uglovi zgrada i drugih objekata i dalje su lokacije „divljih“ toaleta i izvori neprijatnih mirisa i zaraza. 

Izgradnja javnog toaleta doprinela bi tome da se ovaj problem reši i time grad učini čistijim mestom za život.