Sa prvim toplim danima, u očekivanju aktivne pčelarske sezone, pčelari u opštini Negotin aktivnije obilaze svoje zajednice. Iako su prinosi prošle godine bili katastrofalni, na pčelarima je da svoje pčelinjake pripreme za predstojeću bagremovu pašu.

Kad bagrem i livada ne mede, za pčelare je isto kao i kad neko naselje pretrpi poplavu širih razmera. Takva elementarna katastrofa pogodila ih je prošle godine, jer su zabeleženi najlošiji prinosi u poslednjih nekoliko decenija. Nije samo to, ističu stručnjaci, pogodilo pčelinjake, već i sve prisutnija varoa, koja je desetkovala pčelinja društva i nanela pčelarima nenadoknadive gubitke.

“Prošla, 2016. godina je bila katastrofalna u pogledu prinosa meda, ali je bila loša i zato što je varoa, parazit koji napada pčele, učinila svoje i oslabila pčelinja društva i oni koji nisu na vreme preduzeli mere da spreče, odnosno da smanje broj tih varoa u košnici, oni će imati problema sad oko izimljavanja. Mi već imamo sada neke pčelinjake koji su sto posto stradali. To su pčelinjaci od 60, od 100 košnica i više, ali imamo istovremeno u blizini tih pčelinjaka i one druge koji imaju veoma male gubitke. Znači da su napravljene neke greške i od nas pčelara. Moramo stalno da učimo i stalno da preduzimamo mere da bi sprečili bolesti koji utiču na pčele”, kaže Slavko Luković, predsednik Društva pčelara “Hajduk Veljko” u Negotinu i član Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) ispred regiona Bor i Zaječar.

Iako je zimi aktivnost pčela svedena na minimu, sa prvim toplim danima, u februaru, sve počinje da se menja. To je i vreme kada matica polaže jaja. Tada pčelinje društvo troši daleko više hrane nego u januaru, pa valja izvršiti kontrolu i proveriti da li su pčele ostale bez hrane.

“Prve tople dane treba iskoristiti da se pogleda da li pčele imaju dovoljno hrane, da li je neko društvo uginulo. Ako jeste zatvoriti ga da ne bi izazivali grabež na pčelinjaku. Tamo gde nema dovoljno hrane dodati veštačku hranu u obliku pogača, dok je hladno, a kada se otopli dodati u vidu sirupa tako da bi uspeli da nekako održimo ta društva, odnosno da ih pripremimo za narednu bagremovu pašu. Ova paša je najbitnija u pčelarstvu, ne samo u celoj Srbiji, nego i u Negotinu, jer 70 odsto prinosa upravo je od bagremovaog meda. Ako bagremova paša podbaci moramo da se borimo za goli opstanak pčelinjih zajednica”, ističe Luković.

Negotinsko društvo pčelara broji 141 člana, a po svim parametrima koji se prate, kao što su broj košnica, broj pčelara, prinosi meda, među prvih deset je u Srbiji, u samom vrhu srpskog pčelarstva.

“Društva pčelara “Hajduk Veljko” Negotin sigurno ne bi bilo ovako uspešno da lokalna zajednica među prve u Srbiji nije prepoznala značaj pčelarstva i subvencionisala nabavku pčelarske opreme, kasnije i samih pčelarskih društava i matica. To je sada nastavila i vlada, daju se  subvencije, od 100 uloženih dinara pčelaru se vraća 40 dinara, što je značajno uticalo na povećanje broja i pčelara i pčelinjih zajednica, ne samo u našoj opštini, nego u celoj Srbiji, Pčelarstvo sve više uzima maha i sve više dobija mesto koje zaslužuje, jer izvoz meda u Evropu i na strana tržišta daleko je veći nego u ostalim granama agrara”, dodaje Slavko Luković, predsednik Društva pčelara “Hajduk Veljko” i član IO SPOS-a.