Još jedna godina hodanja, tumaranja, lutanja, uspona i padova. Uskoro će prošla biti, a šta smo uradili u njoj uradili smo. Osvrnimo se i gledajmo pozitivnije u budućnost. Zapravo, budućnost je naša sadašnjost i potrudimo se da nam ostane u sećanju kao lepa prošlost.

U Negotinskoj Krajini, čini se, da ova odlazeća godina nije mnogo toga novog donela. Valjda je zato i stara, a očekivanja u Novoj 2018. godini su veća, bolja... Nadamo se da će takva i biti.  Što se tiče investicija, nije ih bilo ili ih je bilo jako malo. Na političkoj sceni manje-više isti likovi, jedino što je novo jeste to da je mladi predsednik Opštine Negotin, Vladimir Veličković sada dobio veliku šansu da opravda očekivanja većine Negotinaca koji se uzdaju u njega. Realno i bilo je očekivano da dobije novu šansu i u Novoj godini. Kako ga većina Negotinaca smatra perspektivnim predsednikom, eto još jedne velike prilike da svoju perspektivnost ovekoveči u narednom periodu. Pred njim su veoma veliki zadaci i velika šansa da 2018. godina bude godina Negotina i Krajine, a svima nama ostaje nam da se nadamo da će napokon naša opština krenuti uzlaznom putanjom. 

Vratimo se na prethodni period. Još jedna godina koja nije za veliku pohvalu i još jedna godina lutanja i odlazaka velikog broja Krajinaca. Godina tumaranja, godina sve praznijih domova po selima. Godina odlazećeg Sunca... Da li će se stopirati odliv Krajinaca? Zavisi od nas, a pre svega od onih kojima su naši životi i naše karijere prepuštene. Još jedna prilika da Sunce zasija i na istoku Srbije, gde i obično prvo osvane. Da li imamo čemu da se nadamo? Možda i da, ali pod uslovom da ne čekamo da nam i ove godine ode još hiljade ljudi, da nam kućne zidove paučina krasi, da nam njive liče na zapuštene brloge i da nam mladež bude lihvarska i bez posla. To zavisi od nas, ali i od onih kojima smo prepušteni svojom voljom, odnosno, našim izborom. 

Godina prođe a mi zreliji. Godina prođe, a mi umorniji. Umorniji od brige i nerada. Od iščekivanja i letargije... Umorni od beskorisnog čekanja da će nam biti bolje. Ali nije sve tako crno, ipak, eno malo i sivila koje se nadvilo nad našim rejonom. 

Kako biva u svim novogodišnjim čestitkama, zaboravimo one loše stvari i pružimo ruku jedni drugima. Nova godina i neki novi počeci. Novi izazovi i nova nadanja, za nekoga možda i trunka spasa... Milimetri nade da će ostati u svom domu i tu obrazovati porodicu. Grami vere da će svoju porodicu tu i proširiti i bezbroj razloga da želi da ostane svoj na svome. 

Dragi naši političari, lokalna samoupravo, advokati, lekari, sudije, policajci,profesori, sportisti, obućari, vatrogasci, poljoprivrednici, preduzetnici, poštari, umetnici, sveštenici, bankari, čuvari i svi Negotinci, ne zaboravite da je sreća živeti i raditi među svojima! Ne zaboravite, da je lepše disati vazduh svoje Krajine, ali od vazduha se ne živi! Ne zaboravite, da nam je dovoljno godina prošlo uz rečenicu „biće možda sutra bolje“. Ne zaboravite da je ostalo još malo do sutra, u nadi da ne bude „malo sutra“! Ne zaboravite, da smo svi mi ovde jedni zbog drugih! Uredimo naše živote i vodimo se čistim obrazom kao ključnom referencom! Neka reči: SAVEST, MORAL I ZAJEDNIŠTVO napokon dobiju na značenju i kod nas Negotinaca! Ne kockajmo više poverenje i ne nudimo maglu i nacrtane veštačke osmehe! Pogledajmo se u oči i skinimo maske u 2018. godini!

A sada, neka nam je svima uspešna i srećna Nova 2018.godina! 

P.S. Kako smo se dogovorili, skidamo maske i politička obeležja!? Ne sledeće, već ove godine!