U galeriji Todorčetovog konaka, narednih mesec dana, Negotinci će moći da uživaju u izložbi “Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu”, autorke Aleksandre Savić, višeg kustosa Prirodnjačkog muzeja.

Možda niste znali ali čuveni Betoven je tražio da mu svakodnevno služe kafu skuvanu od tačno 60 zrna ove neverovatne biljke. Kafa je u nekim zemljama smatrana afrodizijakom, u nekim hranom, negde lekom, a kao napitak crne “đavolje” boje bila je i zabranjivana u Evropi sve dok je u 16.veku nije dozvolio papa Klije.

Priča o kafi stara je 15 vekova, ali je i dalje intrigantna i nedovoljno poznata. Ona je kulturološki fenomen koji ne poznaje granice, a koja je pronađena sasvim slučajno zahvaljujući – kozama.

“Kafa se, naravno, kasnije širila zahvaljujući čoveku po svetu, inače bi ostala i dalje da raste samo u Africi. Prešla je na Arabijsko poluostrvo u Jemen odakle se iz luke Moka brodovima i u to vreme trgovinom, u srednjem veku, proširila po svetu, gde su Holanđani i Francuzi imali izuzetno značajnu ulogu. I na taj način je osvojila svet, i Severnu i Južnu Ameriku, i Aziju i danas se ona zaista gaji u tropskom pojasu”, pripoveda priču o kafi autorka izložbe Aleksandra Savić.

U svetu postoji preko 140 vrsta kafe, a mnoge su i neistražene. Među zanimljive spadaju i činjenice da se svakoga dana popije barem 2,5 milijardi šoljica kafe, godišnje i preko 400 milijardi šoljica, što je ravno količini vode koja za pola sata protekne rekom Misisipi.

Kako smo saznali na ovoj zanimljivoj izložbi, kafa se prilikom sipanja u šoljicu ne puni do vrha, već samo do dve trećine. Pritom se sipa u unapred zagrejane šoljice. Čak 68 odsto ljudi kafu popije u prvih sat vremena od buđenja, a 57 odsto je sladi šećerom.

“Ono što je interesantno za Srbiju to je da se kafa počev od Beograda pila od ranog 16.veka, od 1522. godine. Kada su Turci krenuli da osvajaju Evropu tada su otvorili i prvu kafedžinicu u Evropi, na Dorćolu u Beogradu. I to je ta prva kafana. Tek 20 godina kasnije je otvorena kafana u Istanbulu. Znači, mi smo čak i pre samih Turaka, na neki način, već imali kafu kao napitak i od tada je kafa sa nama”, kaže Aleksandra Savić, viši kustos Prirodnjačkog muzeja.

Na izložbi u Todorčetovom konaku predstavljene su sadnice biljke kafa, modeli ploda i semena kafe, ali i uzorci sa ekskluzivnih plantaža širom sveta od Etiopija, preko Jemena, Gvatemale, Meksika do Nepala, Vijetnama, Brazila i Indije.

Izložena je čak i azijska cibetka koja se hrani plodovima kafe, idejni “tvorac” najskuplje kafe na svetu, zvane kopi luvak. Tu su i šoljice za kafu koje jasno govore o svakodnevnim ritualima ispijanja kafe širom sveta.

“Priča o kafi je i priča o hemiji. Zrno kafe ima preko hiljadu različitih hemijskih supstanci. Najpoznatiji je kofein, koji je u stvari alkaloid, jedna blaga droga mogli bi da kažemo, koja nas drži budnim i koja ima zaista i jedan pozitivan utisak na ljudski organizam, a može da ima i negativan jer nas i drži budnim i pojačava lupanje srca”, dodaje autorka izložbe.

Priča o kafi, nije samo priča o hemiji, već i priča o istoriji, etnologiji, kulturi, biologiji... Sama izložba koncipirana je upravo na temeljima otkrića ove biljke, njenog istorijskog putovanja po svetu, o svim aspektima koje kafa ima kao kulturološki fenomen, ali ne i o načinima pripreme, jer, smatra autorka, svako bi trebalo da kafu pije onako kako mu prija.

Malo je poznato da je kafa jedan od najznačajnijih trgovinskih proizvoda na svetu, odmah posle nafte. Proizvodnja kafe u svetu danas je povezana i sa mnogim tabu-temama, kao što su socijalna nejednakost, izrabljivanje jeftine radne snage, kao i degradacija biodiverziteta sečenjem tropskih šuma zbog širenja plantaža kafe.

“Muzej Krajine ima dobru saradnju sa institucijama kulture u regionu, ali nas raduje i saradnja sa Prirodnjačkim muzejom, sa kojim smo već sarađivali i čijih smo nekoliko izložbi prikazali u našem prostoru”, kaže Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine, koji je, kao dobar domaćin, sve svoje goste rado služio i kafom, koju u Srbiji nazivamo crnom, domaćom, turskom, ali je svakako naša već 15 vekova.

foto: Suzana M.Jovanović