Muzej rudarstva i metalurgije u Boru, u okviru negotinskih “Majskih svečanosti” i republičke manifestacije “Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10”, predstavio je Negotincima svoju izložbu o Đorđu Vajfertu, autora etnologa Suzane Mijić.

Iako je tematski posvećena Đorđu Vajfertu, začetniku industrijalstva, rudarstva i bankarstva koji je u drugoj polovini 19. i prvih decenija 20.veka ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpske privrede, izložba Muzeja rudarstva i metalurgije iz Bora, uverila se u to i publika u Todorčetovom konaku, zapravo predstavlja autentično svedočanstvo o razvoju rudarstva na ovim prostorima. 

“Akcenat je na rudarstvu, s obzirom da je Đorđe Vajfert imao veliki broj koncesija, odnosno povlastica baš u ovom delu Sebije gde mi živimo. Izložba počinje prvim poglavljem u obnovljenom  rudarstvu Srbije, figurom kneza Miloša i priča upravo tu priču kako je tekao razvoj rudarstva u Srbiji posle viševekovnog ropstva pod Turcima, s obzirom da je Srbija bila velesila u rudarstvu u srednjem veku. Posle je došlo do tog prekida od nekoliko vekova, s obzirom da Srbi nisu želeli da rade taj težak i mukorpan posao za Turke. Obnovljeno rudarstvo kreće sa knezom Milošem da bi negde u zadnjim decenijama 19.veka Đorđe Vajfert imao veoma značajnu ulogu u razvoju rudarstva. S druge strane jedan značajan segment izložbe odnosi se i na privatan život Đorđa Vajferta, a on je bio, može se slobodno reći, i pionir industrijalstva, jer je jedan od prvih koji je pokrenuo pivare u Srbiji, zatim bio je jedan od pionira bankarstva, s obzirom da je bio ključna figura u formiranju Narodne banke Srbije i rudarstva. Bio je i veliki dobrotvor”, kaže etnolog Suzana Mijić, autor izložbe.

Osim fotografija, na izložbi u galeriji Muzeja hajduk Veljka Petrovića u Todorčetovom konaku, predstavljeni su i pisani dokumenti delovi rudarske opreme, rudarske uniforme, karbidne lampe, šlemovi, ali i zvono, dar Đorđa Vajferta, koje je za izložbu pozajmila škola u Metovnici, a koje je izliveno 1910. kao i telegrami koje je Vajfert slao, a koje čuva Istorijski arhiv Negotina, odeljenje u Boru.

“U ovom našem kraju najpoznatija mu je koncesija borski rudnik. 1902. godine otkriveno je to jedno od najbogatijih svetskih rudišta bakra. Pored toga, on je na Deli Jovanu u Glogovici imao rudnik zlata “Sveta Ana”, imao je nekoliko koncesija rudnika uglja u okolini Knjaževca i Blagojev kamen je, takođe, bila njegova koncesija koju je dobio 1902. godine. Ono što je interesantno je da je pred otkriće borskog rudnika, s obzirom da su istražni radovi trajali u Boru pet godina i da se tražilo zlato, a u ovom kraju se oduvek tražilo samo zlato čitav vek, već se u beogradskoj čaršiji pričalo: “Dužan k’o Vajfert”. Međutim, otkrićem borskog rudnika on je postao jedan od najbogatijih ljudi ne samo u Srbiji, nego i u čitavom regionu”, kaže Suzana Mijić.

Svečano otvaranje izložbe o Đorđu Vajfertu, pored autorke, uveličali su i Igor Jovanović, direktor Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru, Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine i etnolog negotinskog muzeja Emila Petrović. 

“Tema ovogodišnje manifestacije “Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10” je “Muzej u gostima” pa u okviru saradnje sa borskim muzejom mi predstavljamo izložbu o Vajfertu, a oni će 11.maja predstaviti našu izložbu o Legetu. Već, 17.maja smo gosti u Donjem Milanovcu sa izložbom o čuvarima narodne baštine. Finale nam je 20.maja u okviru “Noći muzeja” gde ćemo imati pet programa, uglavnom za mlađu publiku, od predstave, likovne radionice do koncerta ansambla Renesans”, kaže Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine.