„Ja sam slikar groteske, jer ceo svet je groteska.“
Robert Komba

Piše: Saša Skalušević Skala

U sredu 3.juna 2015.godine, u maloj galeriji Bioskopa "Krajina" otvorena je prva samostalna izložba digitalne fotografije Slobodana Stanojevića.

Pred divnom negotinskom publikom, ljubiteljima fotografije i umetnosti, pored autora na otvaranju izložbe o umetniku i delu govorili su još gospođa Dušanka Botunjac, akademski slikar, umetnički rukovodilac Male scene negotinskog Doma kulture “Stevan Mokranjac“i Saša Skalušević Skala, književnik, predsednik Krajinskog književnog kluba.

Ono što je zajednička ocena dvoje govornika o autoru je da Stanojević stvara svoj imaginarni svet koji prenosi u vidu digitalne fotografije. Kako su naglasili na početku, oboje ga poznaju od malih nogu, njegovih prvih pokušaja i iskoraka  u umetnosti. Slobodan se kretao, od crteža i stripa, svoje prve velike ljubavi, preko muzike (različitih pravaca, alternativne - „grunge" stila izuzetno aktuelnog početkom devedesetih godina do elektronskog zvuka) sve do danas i fotografije. I u tim svojim prvim naivnim pokušajima Stanojević se igrao maštom i simbolima. Posebno u stripu gde je podela, posebno za mlado biće, na dobro i zlo, jasno vidljiva i čistija no u drugim medijima. Bili su to pokušaji urbanog građanskog stripa po uzoru na svoje omiljene crtače koje su naše generacije obožavale: Žan Žiro (Mebijus), Brajan Boland (Betmen, Sudija Dred), Stiv Ditko (Spajdermen), čuveni Ticijano Sklavi (Dilan Dog) ili Roberto Diso (Mister No).

Nakon svih tih dečačkih pokušaja došla je era digitalne fotografije u kojoj se i danas nalazimo. Što je, kako je Skalušević naglasio sa jedne strane i dobro, jer je ona izuzetno popularna među mladim ljudima, više nego prisutna i za razliku od ranijeg perioda ne iziskuje ni prevelike troškove, ni napor pri montaži. Da li je sve u njoj umetnost i hoće li usled mnoštva i pojačane upotrebe savremene tehnologije izdržati  to breme, ne dozvoliti prezasićenje, pitanje je za neke druge. Napravivši jedan otklon od vidljivog, Stanojević stvara i montira fotografiju u jednom svom manirizmu, izmeštajući svoja snoviđenja u samu stvarnost. Kako je u pratećem katalogu izložbe pisac teksta, kustos Muzeja „Krajine“, Vesna Stamenković navela, Stanojević koristi fotografiju kao način prikupljanja materijala za realizaciju ideje, koja se zasniva na bizarnim kombinacijama elemenata. Igrajući se kroz fotomontažu sa nadrealnim uočavamo koliko je autoru blizak i film, posebno reditelji koji su se bavili snovima, nadrealnim i misterijom poput Dejvida Linča, Kronenberga, Dejvid Finčera. Kod Stanojevića simboli stoje u kontekstu ideje slike kao konstanta  problema savremenog čoveka. Teme, kao glad, usamljenost, nuklearni rat ili GMO-hrana samo su neki od naglasaka tih problema. Kao što je već rečeno u samoj najavi ove izložbe autor nudi posmatraču da sam odgonetne simboliku njegovih fotografija ili se prepusti tom podsvesnom svetu poruka.To se može uočiti i ako se pogledaju boje koje dominiraju na ovim fotografijama i one zajedno sa pejzažem koji je utkan u prostor izazivaju misteriju, čineći kompoziciju fotografije postapokaliptičnom. Upravo iz tog razloga ne postoje nazivi fotografija već se posmatraču nudi da na sopstveni način shvati Stanojevićev imaginarni svet fantazije i mašte ili izgradi neki svoj-odbrambeni. Sve u svemu Negotin je dobio još jednog svog umetnika, i to u relativno novom mediju kakva je digitalna fotografija, a Negotinci i drugi  mogu da uživaju u otvorenoj zanimljivoj izložbi.