Statistički podaci koje smo pre skoro mesec dana dobili od Odeljenja za Budžet a potom i objavili,  pokazali su jednu po malo čudnu, ali pre svega istinitu informaciju. 

Zapravo, reč je o podatku koji pokazuje da sedam mesnih zajednica na teritoriji opštine Negotin plaća više poreza nego ceo Negotin! Pomenutih sedam mesnih zajednica, odnosno sedam sela većinu svog stanovništva ima u rasejanju, tačnije na privremenom radu u inostranstvu. Zanimljivo ili ne, ali činjenično stanje je da Negotin prihoduje i živi upravo od dijaspore. Svoje poreze naša opština upravo najviše naplaćuje od dijaspore, što statistika neumoljivo i pokazuje. 

Ne treba biti previše mudar i zaključiti da je ovo realnost, ali isto tako ne treba ni osuđivati dijasporu kada želi da bude deo priče svoje opštine. 

Godinama unazad nije strano ni to da mi koji živimo u Negotinu umemo reći da ljudima iz dijaspore ne treba dati pravo glasa i da odlučuju o bitnim pitanjima u našoj opštini. Naravno, prema ovom pitanju mišljenja su podeljena. Ako se uzme u obzir da najveći novac ipak ostavljaju oni koji žive i rade širom sveta, kada je reč o porezima, onda je u redu da upravo i oni zauzmu svoj stav i time doprinesu boljitku naše opštine. Novac iz dijaspore je očigledno dragocen i bitan u funkcionisanju celokupne Krajine. 

Ne tako retka pojava u pomenutim mesnim zajednicama (Dušanovac, Bukovče, Kobišnica, Urovica, Jabukovac, Radujevac i Prahova), stanovništvo je prepušteno sebi kada su u pitanju asfaltiranje lokalnih puteva i ulica, jer za to novca nema. Da li se novac koji ovaj deo stanovnišva plaća u vidu poreza, njima vraća, na neki način? Na primer, u vidu investicija, uređenja lokalnih drumova... Treba biti iskren i reći ne! Novcem raspolaže isključivo opština, a čini se da prioritet nisu okolna sela koja doprinose, odnosno najviše pune opštinsku kasu. 

Dakle, saradnja između opštine i dijaspore ne sme se dovoditi u pitanje. Jasno je ko raspolaže novcem, ali je takođe jasno i ko taj isti novac daje. Shodno tome, svi imaju podjednaka pravo da sugeriše, da predlog ali  i to, da se poštuje nečiji udeo koji definitivno nije zanemarljiv.