U devet sela opštine Negotin, Plavni, Štubiku, Jasenici, Prahovu, Vidrovcu, Vratni, Jabukovcu, Popovici i Čubri, u 12 hraniteljskih porodica,  zbrinuto 26 odraslih i bolesnih osoba, lišenih poslovne sposobnosti  o kojima, uz stručnu pomoć Centra za socijalni rad brinu hranitelji posvećeni ovoj humanoj misiji 

Iako broj hraniteljskih porodica koje brinu o deci u Srbiji raste, nema mnogo onih koji su spremni da udome stare i bolesne osobe. Centar za socijalni rad u Negotinu, već dvadesetak godina, kroz porodični smeštaj ostarelih lica, sprovodi ovaj vid brige o ugroženim kategorijama društva, u saradnji sa porodicama u seoskim sredinama.

U Plavni, Štubiku, Jasenici, Prahovu, Vidrovcu, Vratni, Jabukovcu, Popovici i Čubri, naseljima opštine Negotin, malo je poznato, u porodičnom smeštaju, zbrinuto je 26 odraslih i bolesnih osoba, lišenih poslovne sposobnosti. Ljudi koji su ih prihvatili i opredeljeni su za ovaj humani posao,  morali su da ispune sve propisane uslove za bavljenje hraniteljstvom i tek posle edukacije, oni su dobili status hranitelja.  Jedna od 12 takvih u Krajini je porodica  Slobodanke Simić iz Čubre. 

" Ostala sam bez posla, kasnije i bez roditelja i to mi je teško palo. Navikla sam da brinem o njima. Porodično domaćinstvo i selo nisam želela da napustim i opredelila sam se za hraniteljstvo, motivisana ljubavlju prema starijim osobama i mojom potrebom da brinem o njima.  Ovim plemenitim pozivom bavim se šest godina. O korisnicama, a imam ih četiri, što znači i pun kapacitet jedne hraniteljske porodice, brinem gotovo 24 sata dnevno. Sa njima sam stalno i ništa mi ne pada teško", kaže pedesettrogodišnja Slobodanka Simić, koja uz sve obaveze koje ima uvek nađe vremena da sa ženama u domaćinstvu popije kafu, podeli toplu i utešnu reč. 

"Porodični smeštaj ostarelih lica je još jedan vid brige koji ima Centar za socijalni rad u Negotinu prema ugroženim kategorijama društva, ostarelim i bolesnim licima bez porodičnog staranja. Cilj   porodičnog smeštaja odraslih osoba  jeste održavanje ili poboljšanje kvaliteta života ovih ljudi, " navodi Slavica Vujaković, socijalni radnik. "Starim i bolesnim osobama smeštajem u hraniteljsku porodicu obezbeđuju  se uslovi koji najviše podsećaju na prethodne životne prilike i u skladu su sa njihovim potrebama i navikama. Takva lica, u porodici hranitelja ostaju, zapravo, u svojoj poznatoj sredini, što im ostavlja mogućnost da zadrže stare navike.  Od 12, 8 krajinskih porodica se aktivno bave hraniteljstvom, jer su se u preostale četiri s godinama izbrisale sve moguće razlike između hranitelja i korisnika, što je i najbolja ilustracija za priču o značaju porodičnog smeštaja odraslih i starih lica, kao veoma ugroženih kategorija našeg društva. Te porodice su se srodile sa svojim korisnicima koji su već godinama na smeštaju u njihovim domaćinstvima". 

Porodični smeštaj odraslih 

Kao oblik zaštite, porodični smeštaj se primenjuje u situacijama kada je odrasloj ili ostareloj osobi ozbiljno ugrožena egzistencija u sopstvenoj porodici, usled bolesti, usamljenosti, socijalne izolovanosti i drugih faktora. Negotinski Centar za socijalni rad ovaj vid brige primenjuje godinama. Intenzivnije, poslednjih nekoliko. O izboru hranitelja, koji su po pravilu bračni parovi, sa ili bez dece, mlađeg i srednjeg doba, sa motivacijom  i iskustvom da brinu o starim i bolesnim osobama,   odlučuje višečlani stručni tim, u kome su obavezno psiholog i socijalni radnik. U  zavisnosti od slučaja, u Centru se opredeljuju i za  institucionalni oblik zbrinjavanja, a to je isključivo Gerontološki centar u Knjaževcu gde je do sada upućen znatno manji broj korisnika (4-5), u odnosu na 26,  koliko ih je u porodičnom smeštaju kod hranitelja. "Porodična domaćinstva hranitelja su u selima koja imaju zdravstvene ambulante tako da im je obezbeđen nadzor lekara i  kompletna zdravstvena zaštita, ali i nas socijalnih radnika, jer imamo obavezu da redovno proveravamo kakvu negu dobijaju stari i bolesni. Obilazimo ih u novim porodicama, po potrebi, na svaka tri meseca i do sada se nije desilo da smo naišli na probleme", objašnjava Slavica Vujaković.

Za brigu o svakom licu na hraniteljstvu, država obezbeđuje  oko 25 hiljada dinara mesečno, za lekove, garderobu i neophodne namirnice, što je prema rečima Slobodanke Simić, koja nas je ugostila u svom hraniteljskom domaćinstvu u Čubri,  sasvim dovoljno za  uslove kvalitetnog života na selu. " Imamo ustaljen režim od jutarnjih sati do odlaska u krevet. Zna se vreme za doručak, užinu, kafu, ručak, večeru. Znam kada su slave i rođendani žena o kojima brinem i svaku priliku koristim da takve datume zajedno obeležimo. Trudim se da im nadoknadim ljubav dece ili rodbine, koju retko koja od njih ima", poručuje Slobodanka Simić iz Čubre, kojoj novac , kako kaže, nikada nije bio motiv da se prihvati odgovornog posla hraniteljice.  

Prema nekim nagoveštajima interesovanje Krajinaca za hraniteljstvo je u blagom porastu.  Negotinska opština sa 12 porodica hranitelja u Plavni, Štubiku, Jasenici, Prahovu, Vidrovcu, Vratni, Jabukovcu, Popovici i Čubri, u kojima je za sada smešteno 26 korisnika, potvrđuje da ima motivisanih ljudi koji u svoje porodično okruženje prihvataju stara i bolesna lica, pružajući im kvalitetnije uslove za život.