Preobraženje Gospodnje je praznik koji u crkvenom kalendaru i među vernicima ima izuzetan značaj. Slavi ga Srpska pravoslavna crkva (SPC), a Preobraženje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje

Srpska pravoslavna crkva i vernici svetim liturgijama danas proslavljaju uspomenu na događaj koji se zbio na gori Tavor, kada se Isus Hristos, prema predanju, prvi put pred odabranim učenicima, Petrom, Jakovom i Jovanom, preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. Praznik je u crkvenom kalendaru zbog toga poznat kao Preobraženje Gospodnje.

U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama, a na ovaj dan počinju mnoge manifestacije, koje poštuju tradiciju i bogatu baštinu našeg naroda.

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa su zato posne i pravoslavne trpeze.

Preobraženje je najveći praznik tokom Velikogospojinskog posta, kada može da se jede riba i pije vino - što se i preporučuje. 

Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca - "Ovo je Sin moj ljubezni... njega poslušajte".