U nastavku razgovora sa  dr med. Vidosavom Paunović-Barbulović, v.d. direktorom ZC Negotin, saznali smo i kako kako funkcioniše Služba hemodijalize, Hitne pomoći, koliko na efikasnost rada lekara i formiranje lista čekanja pacijenata na pojedine preglede utiču zastareli aparati koji se često kvare, šta se planira u cilju podizanja kvaliteta zdravstvenih usluga na viši nivo i šta će negotinskom ZC sa 520 zaposlenih doneti novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti

ES:   Služba hitne medicinske pomoći predstavlja usko grlo zbog manjka  radnika, a sve se i svi, upućuju na adresu Hitne!? 

V.P.B.  „Hitna služba ima 7 lekara, od kojih je jedan zaposlen na određeno vreme. U toku noći rade dva lekara u smeni, vikendom i praznicima rade po dva lekara u obe smene (dnevna i noćna). Radnim danom u dnevnoj smeni radi jedan lekar (kada su svi drugi lekari u bolnici, iz svih službi), ukoliko taj jedan lekar ode na teren po pozivu, u Hitnu službu dolazi lekar iz Opšte medicine, koji je po rasporedu tog dana određen za hitne slučajeve. Vikendom dolaze u ispomoć dve doktorke iz Službe medicine rada - dr Snežana Maričić i dr Marina Dragušinović.“

ES: Ne samo kadrovski čini se, već i prema drugim karakteristikama, Služba hitne medicinske pomoći je često na udaru kritike javnosti. Zbog voznog parka u prvom redu. 

V.P.B. „  Vozni park raspolaže sa 4 sanitetska vozila (sva četiri su marke Citroen Jumper). Najstarije, 1997. godište je prešao 387.000 kilometara. Drugo, nešto mlađe vozilo iz 2004.godine je prešlo 664.000 km, a preostala dva saniteta,  2009. godište, su za nijansu bolja po pređenoj kilometraži - 200.000 km, odnosno  332.000 km. Navedena vozila prelaze veliku kilometražu mesečno, na relacijama Negotin-Beograd, oko 30 relacija (hitni transporti, ugovorene hospitalizacije u druge centre, neophodni specijalistički pregledi teško pokretnih pacijanata). Najčešći transporti su na neku od Hirurških klinika, zatim Ortopedija-Banjica, Klinika za Hematologiju i druge. Tokom meseca na realciji Negotin - Niš, naša vozila su oko 20 puta, Negotin-Bor - 22 i Negotin-Kladovo-Onkologija - 17 puta. Treba znati da je jedno sanitetsko vozilo uvek za Hitnu službu i jedno je uvek tu u ZC, za hitan transport. Pored ovih vozila, imamo pet vozila Fiat-Punto, kojima se dovoze pacijenti iz grada ili okolnih sela na Hemodijalizu, a potom se voze nazad, kući. Pored toga imamo i pet automobila marke "Jugo", koje lekari koriste za odlazak u seoske ambulante. Veliki broj lekara do seoskih ambulanti gde rade, odlaze sopstvenim vozilom. Jedan automobil "Jugo" je za potreba Službe kućnog lečenja i jedan „Fiat-Panda“ za teško prohodne puteve.

ES: Našoj redakciji je upućeno pismo čitaoca koji je reagovao i u vezi sa organizacijom anesteziologa. Konkretno je zapisano da ZC ima pet  anesteziologa od kojih se niti jedan ne angažuje za mobilne timove prilikom transporta životno ugroženih pacijenata? To kažu građani ali i neki od lekara iz Hitne službe ZC Negotin? Šta kažete Vi?

V.P.B. „ Anesteziolozi obavezno idu u transport ukoliko dođe do komplikacija sa pacijentima u nekoj od hirurških sala (Hirurgija, Ginekologija, Urologija). Za ostale vitalno ugrožene pacijente - anesteziolog obavi pregled i u svom pisanom izveštaju se izjašnjava da li je potrebna pratnja anesteziologa i anestetičara. Ako se izjasni da nije potrebna, onda u pratnju pacijenta ide specijalista urgentne medicine (kojih imamo tri) ili lekar iz Hitne službe sa medicinskom sestrom. Prvobitni izričit zahtev anesteziologa (predat u pisanoj formi) je bio da anesteziolozi idu samo u transport pacijenata nakon nastale akutne komplikacije u toku operativne intervencije u nekoj od hirurških sala a da u ostale transporte ne idu iako su u pitanju vitalno ugroženi pacijenti. Kako nismo mogli da prihvatimo taj zahtev, jer Bolnica Bor ima takođe pet anesteziologa ali uspeva da organizuje drugačiji rad anesteziologa, došlo je do promene načelnika Službe anesteziologije čiji je sadašnji načelnik dr Svetlana Petrović. Odmah se uočila znatno bolja organizacija rada, pre nekoliko dana, kada se hitno sanitetom poslala beba sa Odeljenja pedijatrije za Beograd, a u pratnji u toku transporta bili su anesteziolog i anestetičar.

ES: Kada već govorimo o nekim novim kadrovskim rešenjima, ima ih i u ginekologiji?

V.P.B. Da, od 1. marta ove godine, dr med. Miroslav Ivić radi na Odeljenju ginekologije u Opštoj bolnici i načelnik je Ginekološke službe.To je usledilo posle sedam godina koliko je dr Ivić radio u Domu zdravlja. Do promene je došlo nakon mnogobrojnih primedbi od strane pacijentkinja koje su htele da im porođaj uradi baš ovaj ginekolog što nije bilo moguće dok je radio u Domu zdravlja. Dr Ivića su pozivale bolnice u Kladovu i Majdanpeku da radi kod njih u sklopu dopunskog rada, a nije mogao da radi u bolnici u svom matičnom Zdravstvenom centru.

Sa ovom promenom u DZ je ostao jedan ginekolog, ali su i ranije bile prisutne takve situacije kada bi jedan od dvoje bio, na primer, na godišnjem odmoru. Do kraja marta sa specijalizacije nam se vraća jedan ginekolog što će značiti mnogo u organizaciji rada ove službe.

ES: Kako funkcioniše Služba hemodijalize, za koju je vladalo izgleda pogrešno uverenje da je imala i veliki broj pacijenata iz susednog Kladova?

V.P.B.“Pacijenti iz Kladova nisu nikada dolazili kod nas na hemodijalizu. Naši pacijenti su se dijalizirali u Kladovu do 1997.godine. Kod nas se broj pacijenata povećava na HD kada su tu naši ljudi sa privremenim boravkom u inostranstvu. Trenutno je na Hemodijalizi 18 pacijenata, još dva su na peritoneumskoj dijalizi (vrsta dijalize koja može da se sprovodi kod kuće), pet pacijenata su predijaliznih (u pripremi za početak HD) i 10 su strani pacijenti (koji ne žive stalno u Negotinu). Već sam malopre navela da na HD stalno rade dva doktora-internista.

Na kraju razgovora sa dr Vidosavom Paunović-Barbulović saznajemo da u ZC imaju probleme sa zastarelim aparatima koji se često kvare i zbog toga se stvaraju velike liste čekanja na pojedine preglede. „Iz pisanog izveštaja koji sam nedavno dobila, a koji su napisali specijalisti koji na tim aparatima rade, doznajemo sledeće informacije: Stacionarni rendgen aparat na kome rade rendgenolozi u Službi rendgen dijagnostike star je 40 godina. Postoji i drugi, kupljen pre oko pet godina, kineske proizvodnje, i vrlo često se kvari. Zbog toga se trenutno ne rade Rtg-skopije, ali će kroz nekoliko dana taj problem biti rešen.   Rendgenski aparat u Opštoj bolnici, koji je bio planiran za snimanje bolničkih pacijenata, unazad pet godina nije u funkciji. Nedostaju neki delovi za sam aparat, a i prostorija u kojoj se nalazi, nije dobila upotrebnu dozvolu za obavljanje pregleda jer nije adekvatno obezbeđena od zračenja i to tako stoji već godinama. Ultrazvučni aparat koji koristi Rendgen dijagnostika, dobijen iz donacija, star je 12 godina i na tom jednom aparatu rade četiri rendgenologa. Uveli smo od nedavno dežurstva rendgenologa i subotom pored već postojećih dežurstava koja su imali nedeljom da bi smanjili liste čekanja na ultrazvučne preglede, iz već pomenutog razloga. Ultrazvučni aparat koji se koristi na Internom odeljenju za ehokardiografiju je marke VIVID-3, star je 10 godina i često se kvari. Na njemu radi jedan kardiolog ali i pored toga liste čekanja nisu velike. Naš Zdravstveni centar je jedan od retkih koji nema savremene aparate za ENDO-VIDEO dijagnostiku za preglede - Kolonoskopija i Ezofagogastroduodenoskopija,  koje obavljaju internisti - gastroenterolozi, već imaju aparate starijeg tipa-optičke, ali i pored toga uspešno obavljaju sa njima veliki broj pregleda. Imamo i polu-digitalni aparat – MAMOGRAF kupljen pre pet godina ali nikada nije bio u funkciji. Bilo je potrebno da ovlašćeni serviser na šest meseci vrši servisiranje i aktivaciju aparata ali to nije nikada učinjeno. Mamograf se nalazi u prostorijama službe Rendgen-dijagnostike. 

ES: Ono što najviše interesuje pacijente jesu sigurno specijalistički pregledi i organizacija u tom delu? 

V.P.B. „ Zahvaljujući prekovremenom radu Službe rendgen dijagnostike, subotom i dežurstvima nedeljom, značajno je smanjeno vreme čekanja za sve preglede na manje od 30 dana, na EHO-preglede,  uključujući i EHO-dojke kao i Doppler krvnih sudova. Za sada više od ovoga nije moguće! Veće smanjenje čekanja na ove preglede je prosto neizvodljivo jer imamo značajan broj pacijenata iz Bora i Majdanpeka koji ove preglede obavljaju u našoj ustanovi. Težak i dug put je pred nama da promenimo te aparate za novije ali se nadamo da ćemo u tome uspeti u neko skorije vreme uz pomoć Ministarstva zdravlja koje je razumelo naše probleme i obećalo nam pomoć u nabavci novih aparata“.

ES: Uskoro će, saznajemo, negotinski ortopedi početi da rade dijagnostičku i terapijsku proceduru - ARTROSKOPIJU I ARTROSKOPSKU HIRURGIJU, što će biti od velike važnosti za lečenje pacijenata.

V.P.B. „Doista dobra vest stigla je u vidu odobrenja od strane RFZO za početak obavljanja ovih dijagnostičkih i terapijskih procedura u našoj ustanovi na Odeljenju ortopedije. Ono što je značajno je da se ove metode ispitivanja i lečenja NE sprovode u bolnicama u Zaječaru i Boru i da su ove ustanove jako zainteresovane da pacijente iz svojih opština upućuju na navedene preglede u našu Zdravstvenu ustanovu.

U ovakvim uslovima koje nam je približila v.d. direktora ZC, funkcioniše negotinski zdravstveni sistem. Zbog svega rečenog, nepotrebno je isticati, mnogo se očekuje od novog Zakona o Zdravstvenoj zaštiti, koji je prošao javnu raspravu, a u skupštinskoj proceduri će, najverovatnije, biti do juna meseca. Treba sačekati i videti koji su predlozi uvaženi, šta Zakon donosi kao novine, šta se dodaje i šta se menja.

Činjenica je, inače, da negotinski ZC po odluci o maksimalnom broju zaposlenih može da ima 529, ali je u ovom momentu broj zaposlenih, 520. „Ako se posmatra normativ kojim raspolaže Ministarstvo zdravlja, sve strukture su iznad normativa, a ne samo administrativni i tehnički radnici, mada objektivno gledajući, višak radnika ne postoji, jer je zbog obima poslova i potreba zapravo evidentan manjak radnika, što u svakom slučaju doprinosi nastanku nekih od problema zbog kojih ima negodovanja pacijenata. Toga su svesni i sami zdravstveni radnici.  U cilju bolje organizacije izvršili smo i preraspodelu postojećeg medicinskog osoblja. Naime, zbog odlaska u penziju jednog broja lekara u Službi opšte medicine kao i Medicine rada ostali lekari su preuzeli i njihove pacijente kao i seoske ambulante u kojima su ti lekari radili. Služba kućnog lečenja je ostala sa dva medicinska tehičara tako da je jedan tehničar iz Medicine rada prebačen u ovu službu. Trenutno radimo na daljem razmatranju svih mogućnosti kako bi našli najadekvatniji način za preraspodelu medicinskih sestara i tehničara tako da ne bude ugrožen rad nijedne službe u Zdravstvenom centru“, zaključuje razgovor za portal ES, dr med. Vidosava Paunović-Barbulović, v.d. direktora ZC Negotin.