Srpska pravoslavna crkva i vernici 16. februara (3. februara po julijanskom kalendaru) slave Simoljdan – hrišćanskog svetitelja Svetog Simeona Pravednog ili Simeona Bogoprimca. Pravedni starac Simeon smatra se zaštitnikom male dece.

Kao i proročica Ana, Sveti Simeon je Zavetni dan, zanatska slava krojača, Trifunci, Mesojeđe, Šarena Nedelja i 47. dan u godini.

U priči sa religijskim osnovama, Sveti Simeon je prevodeći Sveto pismo sa jevrejskog na grčki jezik zastao kod mesta gde piše: „Evo, Deva Marija će zatrudneti i roditi sina....“ (Knjiga proroka Isaije, 14. stih u 7. glavi). Učinilo mu se da je to greška i da umesto deva (devojka) treba da napiše „mlada žena će zatrudneti....“. Tada ga Arhanđeo Gavrilo povuče za rame, rekavši mu da ne ispravlja već da ostavi  kako mu je prvobitno bilo napisano i da neće umreti sve dok ne vidi da je zaista devica rodila sina, Spasitelja. Legenda kaže da je Simeon poživeo 360 godina i dočekao da Deva Marija četrdesetog dana po porodu donese, po prvi put, novorođenog Hrista u crkvu. Tu se zadesio starac Simeon – to je Sretenje, po narodnom verovanju – koji je pri tom susretu u novorođenčetu poznao Mesiju, obrativši mu se kao Gospodu s molbom da ga otpusti sa ovog sveta i da okonča svoj život.

Pošto je tada uzeo Hrista u ruke, Simeon je nazvan Bogoprimac.

Ovu priču sa čitaocima portala ES podelila je Emila Petrović, viši kustos Muzeja Krajine u Negotinu, ustanove koja danas slavi Svetog Simeona i Anu kao krsnu slavu i godišnjicu postojanja i rada Muzeja.