Početkom devedesetih godina 19.veka u gradu je bilo dvadesetak kafana i čajdžinica, kao i dva ugledna, za ono vreme, renomirana hotela. Hotel "Beograd" u samom centru grada i hotel "Grand" u ulici Kraljice Natalije (danas, Vojvode Mišića). Sedelo se, pijuckalo, često i zapevalo uz ciganske ili kapele putujućih muzičara. Ponekad su goste zabavljali i članovi vojnog orkestra iz kasarne u Negotinu.

Hotel "Grand" u Negotinu - Negotinci umeli su da se zabave. Voleli su pesmu, igru, pozorište...
Negotin je, iako na samom kraju države, bio središte kulturnih zbivanja onog vremena. Prilikom gostovanja čuvenog glumca i upravnika pozorišta Fotija Iličića, građanstvo je obavešteno da se 23. i 24. marta 1890.godine priređuju predstave za mlade (pre podne) i one starije (uveče). Koncert u čijem je programu gledalište uživalo , u recitacijama, šaljivim igrama i melodrami "Mila".
Nosilac glavne uloge u melodrami bila je Milica Iličić, kći Fotija Iličića. Oduševljena publika dugo je aplaudirala prelepoj Mici a zabeležena je i novinska kritika sa sledećim komentarom.
"Gđica Mica je Milu prikazala tako umetnički da smo doista, gledajući je, zažalili što se ovako izvrstan talenat troši po putujućim društvima, kada bi u našem Beogradskom pozorištu mogla korisno popuniti nedostatak, koji se naročito oseća u mlađem ženskom osoblju...Kakvo kretanje praćeno od preciznosti , tačno izvedenom mimmikom, fina intonacija glasa i čist naglasak reči kojima se daje izraza unutrašnjim duševnim pokretima, jasno kazuju da gđica Mica Iličićeva poklanja veliku pažnju psihološkoj studiji karaktera."
Publiku su povremeno zabavljali i razni mađioničari koji su za obrok, prenoćište i nekoliko dinara danima obilazili negotinske kafane i prisutnima prikazivali naučene trikove i veštine.
U dugim zimskim večerima umeli su Negotinci i sami da organizuju svoje zabave i igranke. Prikupljeni prilozi upućivani su onima kojima je tog trenutka najviše trebalo. Najčešće u korist siromašnih đaka ili bolesne dece.
Veliku pažnju negotinske publike pobudilo je gostovanje Beogradskog akademskog društva "Obilić" tada najeminentnijeg društva u Srbiji sastavljenog od studenata Velike škole. Gostovanje "Obilića" aprila 1891. godine, bio je događaj od posebnog značaja za varoš jer su se članovi društva vraćali iz Rumunije gde su u Turn Severinu imali dvodnevni koncert.
Koncert je organizovan 23. aprila u prepunom hotelu "Beograd". Horske pesme su mahom kompozicije Kornelija Stankovića i Josifa Marinkovića. Veliko oduševljenje izazvao je član hora koji je otpevao solo pesmu "Zbogom" od Marinkovića, svojom toplom i nežnom interpretacijom. Refren pesme morao je da otpeva tri puta.
Nakon uspešnog koncerta organizovana je igranka koja je trajala do ranih jutarnjih sati.
Pripremio : Slobodan Boban Cvetković