Za nešto više od deset dana ispratićemo i 2015. godinu. Građani Negotina sa nešto više optimizma iščekuju narednu godinu nadajući se da ne može biti gora od prethodne. Nekolicina njih pamtiće 2015. godinu kao dobru i uspešnu, dok je dominantno mišljenje da je ovo bila još jedna od onih godina koje treba zaboraviti.

Penzioner Dobrić Živan (79) naglašava da će naredna godina biti dosta bolja. „Moram da kažem da se nadam boljem. U isto vreme je ovaj period jedan od najtežih koje pamtim u svom životu, počev od ekonomskog, pa do moralnog pitanja u društvu. Zakon se ne sprovodi onako kako se očekuje, ali čini mi se da će biti pomaka u narednoj godini.“

Irena Nešković (29) sa druge strane ne deli njegovo mišljenje. „Ova godina je za zaborav. Ni u jednom segmentu ne mogu da vidim neki naročiti pomak, a bojim se da to treba očekivati i od naredne godine. Ekonomska situacija je loša i mladi ljudi svoju šansu vide isključivo u inostranstvu. Najlepša stvar je ta što sam od ove godine bogatija za kumicu, tako da mi je ovo ekonomsko rasulo u drugom planu.“ 

Nikola Prvulović (17) – “Zadovoljan sam 2015. godinom. S obzirom da treniram fudbal, a od ove godine sam član i seniorskog sastava Hajduk Veljka, ja sam zadovoljan. Voleo bih da naredne godine poboljšam svoj uspeh u školi i da budem bolji koliko god je moguće i na drugim poljima, pre svega u fudbalu.”

Koviljka Danković (73) takođe spada u grupu optimista, ali naglašava da je ova godina bila jedna od najgorih koje pamti. „Sa ekonomske strane ovo je jedan od najgorih perioda u mom životu. U mom slučaju posao ne može da stoji, pa radimo i više nego što je potrebno, u isto vreme nailazeći na bezbroj zahteva i propisa. Ipak, verujem u mlade. Možda će zvučati kao fraza, ali ja zaista verujem da mladi mogu nešto da promene i volela bih da naredna godina protekne isključivo u uspesima mladih.“

Dvadesetdvogodišnji Merkl Nikola kaže da je ovo bila loša godina. „Mislim da i nije bilo baš puno razloga za slavlje, ali mi je najbitnije to što sam napredovao na ličnom planu. Treniram rukomet, a od ove godine imam angažman u jednom rukometnom klubu, pa mogu to da pomenem kao stvar kojom sam zadovoljan.“

Dvadesetšestogodišnji Aleksandar Tomić je takođe zadovoljan ličnim uspehom. “Zadovoljan sam jer sam ove godine dobio posao. Napomenuo bih da je ovo za nijansu bolja godina od prethodne, ali da je i dalje mladima primarna stvar odlazak u inostranstvo. To je ujedno i moja želja ukoliko na poslovnom planu ne uspem ovde. U svakom slučaju, nadam se boljem.”

Marina Milenović kaže da će pamtiti samo lepe trenutke. “Uglavnom sam zadovoljna ovom godinom. Ako i naredna bude bila ovakva neću imati problem, mada bih volela da bude još puno bolja od ove.”

Nema sumnje da je nezadovoljstvo građana u velikoj meri prisutno. Mladi Negotinci su čak i ogorčeniji od starijih, uprkos optimizmu i kakvom-takvom zadovoljstvu. Ostaje nam samo nada da ćemo naredni decembar dočekati spremniji i zadovoljniji. Treba slaviti, samo umereno i ako se za to ukaže prilika – radno.