“Boje jeseni su vrlo smešne. Tako su svetle, intenzivne i lepe. Kao da priroda pokušava da nas napuni bojom, da nas zasiti, da nam napravi zalihe za zimu, koja će sve utišati.” – Vivijan Sajoban.

Majka Priroda je ove godine bila veoma darežljiva. Pored dugog i toplog leta, pružila nam je i divnu, osunčanu i ne tako hladnu jesen. 

Omogućila je Negotincima da uživaju u toplim, živopisnim jesenjim bojama, obojivši grad u narandžasto, žuto, crveno i zlatno. Razigranoj deci u parkovima je poklonila mekan i šuštav tepih da ih zaštiti od padova usled trke i jurcanja. Učinivši da oblaci i kiša skoro uvek izgube bitku od sunca,  dozvolila je građanima Negotina da kratke jesenje dane provode u šetnji upijajući sunčeve zrake. 

Nije zaboravila ni na najmlađe stanovnike pa je sad veće ogolelim granama, barem nakratko, odenula bele kaputiće, i na opštu radost  svih posula grad šljokicama i sjajem učinivši da izgleda kao iz bajke. 

Danas, 5. decembra, dok šetam suncem okupanim gradom, a uši mi ispunjavaju glasovi ljudi, smeh i vriska dece, ne mogu da sakrijem dobro raspoloženje. Na usnama ne prestaje da mi igra osmeh,  u glavi mi se vrzma bezbroj misli, a u srcu osećam zahvalnost što ova jesen nije tmurna, monotona i maglovita kao mnoge koje su joj prethodile. 

Samo se nadam da se Majka Priroda nije umorila i da će ostati dobre volje, te da će nam podariti zimu sa svim njenim čarolijama. 

• < Prethodna
• Sledeća >